ПРОПАСТ: Угашени гиганти, каква је будућност Српске
Након што су у посљедње двије године пропале велике фирме као што су „Фармланд“ из Нове Тополе и Фабрика дувана Бањалука, радници у сектору пољопривреде и прехрамбене индустрије забринути су за будућност ове области у Српској.
Република Српска
То што је у проблемима и бијељински „Житопромет“, као највеће предузеће у овој области, само појачава њихову зебњу, баш као и потешкоће у производњи у „ХПК“ Драксенић у Козарској Дубици.
– Фабрика дувана Бањалука је закључана на свој 130. рођендан, што је велика жалост за раднике. Сада имамо “Житопромет” Бијељина, који је нагло изгубио производну и финансијску кондицију и већ двије жетве није у функцији, не прима жито, не бави се дјелатношћу, а радници који нису већ отишли налазе се на чекању. Они траже стечај, а упитно је да ли ће та компанија прорадити опет, с обзиром на то да је потпуно финансијски хендикепирана. То је велика енигма и неизвјесност – поручио је недавно предсједник Синдиката пољопривреде и прехрамбене индустрије РС Александар Томић, додајући да је пропаст ове компаније велики проблем за све произвођаче житарица у Семберији, те РС, који су наслоњени на “Житопромет”.
Некадашњи гигант у млинарско-пекарској индустрији, наиме, више од пола године не ради, радницима се дугује више од 10 плата и доприноси за пензијско и здравствено осигурање, а они су одлучили да поднесу захтјев за отварање стечаја, након што је крајем јуна пропао покушај да се предузеће, у већинском власништву компаније “Слобомир”, прода купцима из Израела.
Радници су више пута поручивали да је недопустиво да се тако значајно предузеће баци на колена, али губе наду да би поново могли почети да раде. Проблеми у овом предузећу гомилају се од прошле године, а од тада је судбина запослених потпуно неизвјесна, због чега је, кажу у синдикату, половина радника већ напустила предузеће.
У ресорном министарству, међутим, не дијеле забринутост синдикалних лидера за судбину сектора. Ови примјери, кажу, јесу негативни, али истовремено подаци о расту производње, учешћу у БДП-у, броју газдинстава и многи други показатељи говоре о томе да се стање у сектору из године у годину поправља.
– Имамо све више извозно оријентисаних предузећа, добрих, честитих и великих пољопривредника, и пољопривредних газдинстава и фирми, као што су ЗП Комерц, Браћа Павловић, Агрекс, Танасић, Спектар дринк, Визион, Голд МГ, Фарма Шкундрић, фарма Арсенић итд. У прилог томе говори и чињеница да је недавно од 10 пољопривредних газдинстава из БиХ која су прошла строге процедуре ЕУ, и добиле бесповратна средства из ЕУ фондова, чак седам из РС. Посебно смо поносни на чињеницу да је већина тих газдинстава из мљекарског сектора у који годинама улажемо много новца, како за премију за млијеко, тако и у капиталне инвестиције, али и контролу квалитета млијека. Примјери које наводе у синдикату су негативни, али на многе од тих случајева Министарство није могло да утиче, од самог процеса приватизације, преко утицаја на пословање, јер се ради о приватним фирмама – кажу у Министарсву пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.
Тачно је, додају, и да се у БиХ фаворизују увозни лобији, како је оцијенио и сам синдикат, али зашто је то тако питање је за Министарство спољне трговине и економских односа БиХ.
У Синдикату пољопривреде и прехрамбене индустрије су забринути и због ситуација у ХПК Драксенић, која је јединствена фабрика у прехрамбеном сектору РС, а бави се прерадом меркантилног кукуруза. Ово предузеће је, наиме, један од значајнијих послодаваца у Козарској Дубици, као и веза са 500 коопераната, произвођача кукуруза, који директно зависе од овог друштва у већинском државном власништву. Предузеће је неколико година озбиљно радило, али од 2016. године гомила проблеме.
– Проблеми за ХПК јављају се у јулу 2016. године, када се десио државни удар у Турској, гдје су извозили највеће количине производа. Укидање квота у ЕУ довело је до тржишних вишкова шећера, а самим тим и до смањења његове цијене. Почетком 2017. Турска је ограничила увоз шећера. Квота одређена за БиХ износила је 20.000 тона, што је значило и смањење робне размјене између ХПК Драксенић и партнера из Турске. Највећи проблем представљала је чињеница да није постојала дефинисана процедура за добијање извозне дозволе за извоз производа у Турску. То је практично значило потпуни престанак извоза производа у Турску. Након тога производња је значајно смањена, а самим тим и приходи компаније – подаци су министарства.
У Министарству, међутим, сматрају и да постоје реалне могућности да се ови проблеми превазиђу, јер је у међувремену укинута квота за извоз у Турску, па би сарадња могла бити обновљена.
Нису квалитетно приватизовани
И Саша Тривић из Удружења послодаваца пољопривредне и прехрамбене индустрије РС вјерује да пропаст поменутих фирми не значи да је и цјелокупан сектор угрожен.
– Ако погледате историјат свих тих фирми, све су биле државне и синдикат је имао своје чланство. Мој је утисак да и њихова забринутост има више везе с тим него с било чим другим. Исто тако, искуство каже да је врло мало фирми које су биле државне квалитетно приватизовано и резултат тога је пропадање тих фирми. Међутим, сматрам да тај сектор није ни најмање угрожен нестанком било које од тих фирми. У принципу, највећи проблем имају сељаци у Семберији, који су годинама имали складиштење пшенице и мљевење у “Житопромету”, али рачунамо да ће у наредних годину или двије мањи млинови обезбиједити услове да се та пшенице прими и самеље – каже Тривић.
(Српскаинфо)
– Фабрика дувана Бањалука је закључана на свој 130. рођендан, што је велика жалост за раднике. Сада имамо “Житопромет” Бијељина, који је нагло изгубио производну и финансијску кондицију и већ двије жетве није у функцији, не прима жито, не бави се дјелатношћу, а радници који нису већ отишли налазе се на чекању. Они траже стечај, а упитно је да ли ће та компанија прорадити опет, с обзиром на то да је потпуно финансијски хендикепирана. То је велика енигма и неизвјесност – поручио је недавно предсједник Синдиката пољопривреде и прехрамбене индустрије РС Александар Томић, додајући да је пропаст ове компаније велики проблем за све произвођаче житарица у Семберији, те РС, који су наслоњени на “Житопромет”.
Некадашњи гигант у млинарско-пекарској индустрији, наиме, више од пола године не ради, радницима се дугује више од 10 плата и доприноси за пензијско и здравствено осигурање, а они су одлучили да поднесу захтјев за отварање стечаја, након што је крајем јуна пропао покушај да се предузеће, у већинском власништву компаније “Слобомир”, прода купцима из Израела.
Радници су више пута поручивали да је недопустиво да се тако значајно предузеће баци на колена, али губе наду да би поново могли почети да раде. Проблеми у овом предузећу гомилају се од прошле године, а од тада је судбина запослених потпуно неизвјесна, због чега је, кажу у синдикату, половина радника већ напустила предузеће.
У ресорном министарству, међутим, не дијеле забринутост синдикалних лидера за судбину сектора. Ови примјери, кажу, јесу негативни, али истовремено подаци о расту производње, учешћу у БДП-у, броју газдинстава и многи други показатељи говоре о томе да се стање у сектору из године у годину поправља.
– Имамо све више извозно оријентисаних предузећа, добрих, честитих и великих пољопривредника, и пољопривредних газдинстава и фирми, као што су ЗП Комерц, Браћа Павловић, Агрекс, Танасић, Спектар дринк, Визион, Голд МГ, Фарма Шкундрић, фарма Арсенић итд. У прилог томе говори и чињеница да је недавно од 10 пољопривредних газдинстава из БиХ која су прошла строге процедуре ЕУ, и добиле бесповратна средства из ЕУ фондова, чак седам из РС. Посебно смо поносни на чињеницу да је већина тих газдинстава из мљекарског сектора у који годинама улажемо много новца, како за премију за млијеко, тако и у капиталне инвестиције, али и контролу квалитета млијека. Примјери које наводе у синдикату су негативни, али на многе од тих случајева Министарство није могло да утиче, од самог процеса приватизације, преко утицаја на пословање, јер се ради о приватним фирмама – кажу у Министарсву пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.
Тачно је, додају, и да се у БиХ фаворизују увозни лобији, како је оцијенио и сам синдикат, али зашто је то тако питање је за Министарство спољне трговине и економских односа БиХ.
У Синдикату пољопривреде и прехрамбене индустрије су забринути и због ситуација у ХПК Драксенић, која је јединствена фабрика у прехрамбеном сектору РС, а бави се прерадом меркантилног кукуруза. Ово предузеће је, наиме, један од значајнијих послодаваца у Козарској Дубици, као и веза са 500 коопераната, произвођача кукуруза, који директно зависе од овог друштва у већинском државном власништву. Предузеће је неколико година озбиљно радило, али од 2016. године гомила проблеме.
– Проблеми за ХПК јављају се у јулу 2016. године, када се десио државни удар у Турској, гдје су извозили највеће количине производа. Укидање квота у ЕУ довело је до тржишних вишкова шећера, а самим тим и до смањења његове цијене. Почетком 2017. Турска је ограничила увоз шећера. Квота одређена за БиХ износила је 20.000 тона, што је значило и смањење робне размјене између ХПК Драксенић и партнера из Турске. Највећи проблем представљала је чињеница да није постојала дефинисана процедура за добијање извозне дозволе за извоз производа у Турску. То је практично значило потпуни престанак извоза производа у Турску. Након тога производња је значајно смањена, а самим тим и приходи компаније – подаци су министарства.
У Министарству, међутим, сматрају и да постоје реалне могућности да се ови проблеми превазиђу, јер је у међувремену укинута квота за извоз у Турску, па би сарадња могла бити обновљена.
Нису квалитетно приватизовани
И Саша Тривић из Удружења послодаваца пољопривредне и прехрамбене индустрије РС вјерује да пропаст поменутих фирми не значи да је и цјелокупан сектор угрожен.
– Ако погледате историјат свих тих фирми, све су биле државне и синдикат је имао своје чланство. Мој је утисак да и њихова забринутост има више везе с тим него с било чим другим. Исто тако, искуство каже да је врло мало фирми које су биле државне квалитетно приватизовано и резултат тога је пропадање тих фирми. Међутим, сматрам да тај сектор није ни најмање угрожен нестанком било које од тих фирми. У принципу, највећи проблем имају сељаци у Семберији, који су годинама имали складиштење пшенице и мљевење у “Житопромету”, али рачунамо да ће у наредних годину или двије мањи млинови обезбиједити услове да се та пшенице прими и самеље – каже Тривић.
(Српскаинфо)
Повезане вијести
Тендер МУП РС за радаре додијељен коме је и намијењен
Република Српска
4
Однос Београда и Бањалуке мора бити институционалан, а не да зависи од појединаца
4
Породично имање под хипотеком за туђи кредит од 800.000 КМ
8
Отегли се радови на мосту на путу Бијељина - Брчко, возачи огорчени
6
Стопирана продаја "Нове Љубије" тешка 153 милиона КМ
12
Ланчани судар код Тропика у Бањалуци, настале гужве
0
Коментари (48)
брецало
Нецу рацунат 3 године ал од 2000 до данас ноједна фабрика није отворена у репбулици српској Ал зато су једна по једна гасена захваљујуци писменим политицарима свака им је за самара Порука младима идите гдје це васе зна је да се цени јер овде само успјех имају сад двд снсд и њихове слуге и криминалци све друго пада у воду а то је повецање плата запосљавање војни ратни ветерани зиве као олос назалост ал тако је пензионери једва крпе крају скрајем социјално угрозена популација на ивици пропаста да3нема јавни кухиња поцркали би од млади док се ова багра цасти вецерама аутима те бјели хљеб те одвојен зивот те свалеркама купују виле те паркинзи и ко зна ста јос нану вам нанину која сте ви гамад од политицара
Марко
Фабрика дувана није ни купљена да би радила,вец да се отме најатрктивнији плац у граду.Ко це градити,видјеце се ускоро,само да процјене да ли да се појави вец познати или да замаскирају преко некога,то је само сад проблем.Ста цинити !
боцко
још само мост на дрини да му оде у стечај јер је све остало упропастио баксуз
Рупа
Будуцност је црна као велика рупа коју су ископали СНСД и поданици политике из Бакинаца.
Систематски
Све ланцано, сигурно ка дну.
Ста како?
Народ је крив. Зато сто је покварен.
српска политика
То ће Баја врло једноставно ријешити, питате се како, врло једноставно, окупе се сви радници житопромета, знаш оно пиштаљке, транспаренти бла бла бла.......излази Баја испред њих, за њега је постављен један сто и столица, пошто је он члан предсјеништва БиХ на столу се поставља застава БиХ. Он сједа за стол, гледа у заставу пар секунди, узима је и баца са стола, РАДНИЦИ У ДЕЛИРИЈУМУ, аплауз се пролама, ријешено питање жиопромета, радници презадовољни напуштају протест али се поново враћају за петнаестак дана увидјевши да се од бацања заставе не живи, опет протест, поново долази велики Баја, ууааа, лопови,,,бла бла бла....шта ћеш сад црни Баја....има рјешење, БАЈА ПОВИКА И СВЕГ ГЛАСА шта је ово,, какво је ово арлаукање са бијељинске џамије....окупљени повикаше БРАВОООО БАЈЈААА БРАВО БАЈАААА, поново делиријум, разилажење ....и тако годинама
БЛ
Питање кад тад упутити бурли и црнолисташу РС и његовим извршним криминалцима РС.
Посавски гонич
Опет понављам : све што је на ћирилици или је пропало или ће пропасти.
Семберија
Пропаст Житопромета је јединствена. Требало је бити талентован за то.
007
Све је кренуло накарадним приватизацијама.
Милан
Како то да су у Федерацији дупло богатији и да се све сели у у тај дио БиХ.Неки дан сам био у Сарајеву.Око 22 сата од Басцарсије до Маријин двора,препуно ама бас препуно туриста.Маријин двор и околина изгледају као Дубаи а ми моземо прицати против њих ста хоцемо и србовати али Федерација и Сарајево су далеко далеко испред нас.
Пељески Мост
Са Бурлетом преко воде до слободе!
007 Бонд
Србија је током 90-тих била санкционисана, па је због тих санкција Србија имала забрану извоза, па фабрике нису могле да извозе и пуно фабрика су пропале. ... Али, Србија је у задње 2.5 године направила 109 фабрика, + путеве, пругу, аеродром... ...Ако Србија напрадује- напредоваће и Република Српска, јер помоће Србија Српској. И не бојте се, јер неће ништа остати пусто, јер послаће централна влада у Београду, или ова покрајинска у Новом Саду неког свог са парама, па ће та фабрика која се мучи наставити с радом (и то као део, или сестринска фирма неке фирме одавде), али, променће јој име и администрацију, и власништво (биће у власништву Србије). А радници ће наставити с радом. ... П.С. Војводина помаже Србе у Кистању, Вуковару, Книну, Борову... АП Војводина је једино тржиште за робу од косовских Срба.
борац
Нема висе Тите ста це олос кад поједе сто је Тито стварао.
бурке
Ево,ја ћу вам рећи каква је будућност Републике Српске.Толико ће се задужити и економски пропасти да ће доживјети економски фијаско и катастрофу а омладина оде...не требају ни муџахедини ни усташе да је нападају,пропашће сама ко кауч... Онда ће остати само празна љуштура са називом Република Српска и кад се нађе неко да је купи за марку промјениће јој име ...не треба бити Тарабић ни Нострадамус да види каква је будућност Републике Српске.
РС
Ово одумире РС, као организам кад га рак савлада.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.