“Принципијелност”: 2009. упутили захтјев за НАТО, а сада се противе?!

Рок трајања “Принципима за успостављање власти у БиХ”, које су, 05.08., потписали Милорад Додик, Бакир Изетбеговић и Драган Човић (док их је послуживао Ларс Гунар Вигемарк), истиче 05.09, што значи да има још 20 дана за њихову имплементацију.

Која, судећи према првих десет “принципијелних” дана, неће ићи нимало лако. Штавише. 

У вези са формирањем власти требало би да су кључне двије сједнице Предсједништва БиХ, заказане за 20.08: редовна, на којој би се требао наћи АНП, његово усвајање и, након ње, ванредна на којој би се требао наћи Зоран Тегелтија на мандатарском менију.

Тај 20.08. већ је проглашен за “Црни уторак”, јер се може десити да све падне у воду, пошто је Додик изјавио да “неће усвојити АНП нити омогућити његово слање у Брисел (НАТО пакт)”, а друга два члана Предсједништва, Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, су најавили да без усвајања АНП-а нема ни усвајања Тегелтије.

Усвајање АНП-а (било редукованог/нередукованог) јесте отварање широког пута за улазак БиХ у НАТО!

“Црни уторак” уопште не мора бити тако црн, јер се сједнице Предсједништва још увијек могу одгодити, будући да рок “Принципима” истиче тек 05.09., како би се добило на времену и покушао наћи договор око АНП-а.

У преводу - како би Додик коначно схватио да треба испуњавати и државне обавезе и дата обећања.

Проблем код Додика је што то не чини, већ јавно покушава поништити државне документе у чијем креирању је лично учествовао и одобрио их; Све то чини позивајући се на принципијелност, што је, из његове визуре, тачка постављена у временски период који, њему лично и његовим интересима, највише, у датом тренутку, одговара, покушавајући на тај начин створити сулуди концепт да вријеме, простор, одлуке, човјечанство, цивилизација.., прије те његове тачке нису ни постојали.

(“Логорска демократија” која је доминантна у РС потпуно је унаказила Додика и његово поимање Свијета, стварајући код њега убјеђење да је комплетна Планета његов Логор).

Додикова најновија Тачка “Великог Праска” од које је све почело тренутно је (и наводно) 17.10.2018., када је Народна скупштина РС усвојила Резолуцију о војној неутралности РС, правно необавезујући документ, иако су Додик, његов СНСД и њихов Небојша Радмановић, 2009. године, подржали упућивање писма Предсједништва у Брисел, сједиште НАТО, којим се тај Савез третира кључним партнером.

"Са великим задовољством Вас подсјећам на успјешан састанак у НАЦ+БиХ формату посвећеном спровођењу Индивидуалног партнерског акционог плана (ИПАП), одржаном 11. марта 2009. године. Још једном смо потврдили нашу преданост вриједностима Алијансе, као и нашу вољу да останемо проактиван, видљив и поуздан партнер који дијели терет данашњих изазова. Изнад свега, подвукли смо нашу жељу да постанемо пуноправна чланица НАТО, што је од стратешке важности за Босну и Херцеговину", наводи се на почетку писма које је потписао тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић.

У писму се још наводи: ”Даљи напредак према чланству у НАТО је круцијално важан за Босну и Херцеговину. Такођер, требао би послужити промоцији НАТО стратешких циљева и допринијети безбједности и стабилности цијелог еуроатлантског простора и нарочито региона Југоисточне Европе”!

Текст писма усвојен је 10.06.2009. на сједници Предсједништва БиХ којом је предсједавао Радмановић, након чега га је одмах упутио у сједиште НАТО.

Радмановић је у писму истакао како му је “задовољство замолити Вас да прослиједите Савезницима захтјев БиХ за Акциони план за чланство, у складу са уобичајеном процедуром, с циљем његовог разматрања и одобравања”.

”Веома смо задовољни успјехом наших пријатеља и сусједа, Републике Албаније и Републике Хрватске, и вјерујемо да је право вријеме да и ми слиједимо њихов пут”, стоји на крају писма које је Радмановић упутио генералном секретару НАТО-а Јаап де Хоопу Сцхефферу.

Писмо је прослијеђено, а НАТО је, 05.12.2018., позвао БиХ да достави АНП и активира МАП - широки пут уласка у Алијансу! 

На овом мјесту важно је нагласити да је Србија донијела Декларацију о војној неутралности у децембру 2007. године; готово двије пуне године прије упућивања писма Предсједништва БиХ у НАТО.

Зашто тада, те 2009., Додику та Декларација Србије није значила баш ништа, већ се тог документа "сјетио" тек десет година касније?! "Принципијелност" након препливавања са Запада на Исток!

Радмановић данас има другачије ставове, али то не мијења на чињеници да је захтјев, који је потписао у име Предсједништва БиХ 2009. године, и даље на снази и има статус државне обавезе.

Исто тако то не мијења чињеницу да се Народна скупштина РС, те 2009., није уопште изјашњавала о томе да ли Радмановић може, без сагласности те институције, потписати једно такво писмо и намјере у њему.

Радмановић је тада предлагао да се Народна скупштина изјасни о ставовима из писма, али је Додик био против тога. И није се изјаснила.

Додик је тада врло детаљно образложио зашто нема потребе за тим, а све 02.10.2009. објавила “Слободна Европа” 

Слободна Европа - Коментаришући предају Акционог плана за чланство у НАТО-у, премијер РС и предсједник Савеза независних социјалдемократа Милорад Додик подсјетио је да је Народна скупштина РС још 2005. године једногласно подржала план уласка БиХ у овај војни савез:

„Мој став везано за НАТО савез је јасан - и партије коју ја представљам: ми треба да се нађемо у НАТО савезу, али процедура коју треба да проведемо мора да манифестује вољу људи који живе овдје. Подношење тог документа не значи чланство у НАТО савезу. Одлуку о томе ће донијети органи БиХ, а то значи и ми који партиципирамо у тим органима, и ми ћемо се опредијелити о методологији како ћемо доћи до такве одлуке и њене подршке.“ 

Представници политичких странака из РС прије неколико дана, на консултацијама са чланом предсједништва БиХ Небојшом Радмановићем, затражили су нову расправу у Народној скупштини РС. Према ријечима Радмановића, код коначног пријема БиХ у НАТО није искључена ни могућност референдума у РС о овом питању: „Народна скупштина РС мора обавити расправу још једном јер се у међувремену, у посљедњих четири године од посљедњих њених ставова о приступању НАТО савезу много тога промијенило, а онда се не искључује могућност изјашњавања грађана.“

Радмановићев страначки шеф Додик, с друге стране, сматра да је непотребна још једна расправа о уласку у НАТО:

„Треба у рационалној атмосфери видјети на који начин се кретати ка томе. Има много неправди које је учинио НАТО на овим просторима, али то не значи да ми треба да жртвујемо будуће интеграционе процесе зато што имамо отворене проблеме. Мислим да сви отворени проблеми управо се могу рјешавати у оквиру НАТО структура.“ 

Деценију касније Додик жртвује интеграционе процесе, позивајући се на Резолуцију Народне скупштине, што је, с обзиром на наведене ноторне чињенице, безгранично лицемјерство, срачунато за личну одбрану од захтјева за испуњење обећања која је он дао.

И те 2009., али и недавно.

Гдје је Додикова принципијелност? Нема је ни у овом, као ни у било којем другом случају.

Гдје је Народна скупштина? Нема је, сем када су њене “одлуке” потребне за Додикове личне интересе; Дежави!

Постоји само Додикова жеља да се спаси на било који начин и не дозволи да му тешке “источне” ципеле, којима је замијенио “западну” обућу, постану претешке; До неиздрживости.

Да ли ће уторак, 20.06., бити Црни Уторак или ће то бити неки други дан, мање је битно од чињенице да велика криза у БиХ слиједи, какво год разрјешење “АНП-чвора” било.

Извјесно је и да рок трајања Ларса Гунара Вигемарка, дефинитивно, истиче 31.08. ове године. Коначно једна добра вијест!

слободанвасковиц.блогспот.цом