На путу ка ЕУ: Мигрант започео бизнис у БиХ

Мигранти који долазе у БиХ из Пакистана, Ирана, Авганистана, Сирије и других земаља имају углавном један циљ – прелазак границе и наставак борбе за добрим животом у некој од европских земаља, шта год то значило. 

Они који се задрже нешто дуже у транзиту кроз БиХ, не могу да нађу посао, али је, руку на срце, мало оних који га траже. Већина њих је у прихватним центрима или у мањим групама углавном у Бихаћу и Великој Кладуши. Тарик из Авганистана каже да се није трудио да тражи посао јер планира што прије напустити БиХ, пише Дојче веле.

– Нисам тражио посао, радио сам мало у Грчкој, али сам убрзо кренуо према Македонији и даље према Њемачкој. Сада сам ту и чекам да пређем некако. Новац ми шаље породица и тако преживљавам, не намјеравам се овдје задржавати – прича Тарик.

Ни послодавци нису широке руке, јер не постоји могућност њихове пријаве, а тиме ни одговорности у цијелом процесу. И док се многи слажу да би власт требала да нађе неки модел по којем би запошљавање било могуће, Раза Таслим је из Пакистана кренуо прије годину, преко Турске и Грчке, гдје је радио неколико мјесеци у угоститељству.

Дошао је у БиХ прошле године. Након што је неколико пута безуспјешно покушао да пређе границу са Хрватском и домогне се ЕУ и Њемачке, одлучио је да остане и отвори ресторан у којем је главни специјалитет цхицкен бирyани, за који рижу набавља из Индије. 

– Имао сам и ту један проблем на почетку јер човјек од кога сам узео у закуп пословни простор, након што сам регистровао ресторан на своје име, у протеклих десет година није плаћао порез. На то сам изгубио доста времена док се све то средило. У марту ове године почео сам са радом. Имам потписан споразум на двије године са Министарством иностраних послова да плаћам ренту, без обзира на то радим ли или не – прича Рази, не кријући задовољство профитом који остварује.

Каже да му, када је тек отворио радњу, нису долазили мигранти.

– Срећан сам јер посао иде добро, сви наручују пилетину са рижом и задовољни су. Дневно имам промета око 60 евра, а мјесечно максимално око 1500. Имам и једног радника, дјевојку их Бихаћа која је пријављена и сваки дан питам да ли је потребно нешто, јер знам како се овдје тешко живи – каже Раза, који не вјерује да би тај новац, у оваквим условима, могао да заради у Њемачкој.

Раза планира да прошири посао уколико буде имао прилику и уколико посао буде ишао добро, а од пута за Њемачку је одустао. Хтио би, каже, обезбиједити пристојан живот за своју породицу, жену и кћерку које тренутно живе у Пакистану, како би и оне можда једног дана дошле у Бихаћ. До тада ће, што је иронично, вјероватно запослити још грађана Бихаћа.

(Аваз)