Заувијек скупа: Колико пријатеља нам је потребно?

Захваљујући Фацебооку, Тwиттеру, Инстаграму и Снапцхату имамо више 'пријатеља' него икад прије, али ти пријатељи не сједе на нашим софама и не оплакују наше пропале везе.
 
Друштвени медији несумњиво су проширили наш круг пријатеља, али су га и драстично разриједили. 

Од стотина и стотина 'пријатеља', они који вам редовно лајкају и коментаришу слике нису нужно сви људи којима бисмо се обратили у кризним ситуацијама.

Не бисмо могли имати смислене односе с овим великим бројем људи, чак и да то желимо. 

На основу величине људског мозга у поређењу с већином сисавцима, претпоставља се да постоји ограничен број пријатеља с којима се можемо дружити, а које он организује у слојеве према емоционалној дубини. 

Процјењује се да у нашем најближем слоју, који чине они које бисмо назвали блиским пријатељима има мјеста за највише пет особа. 

У сљедећем слоју има мјеста за додатних 10, а у трећем слоју је 35. 

У завршном слоју имамо мјеста за  још 100 људи, што значи максимални капацитет наше мреже 150 људи.

Због распрострањености друштвених медија у нашем животу трошимо више времена његујући ове површне односе из задња два слоја од изузетно вриједних појединаца који се налазе у нашем најближем кругу. 

Упркос повезаности са широком мрежом, ако нам недостаје тај први слој, вјероватно ћемо се осјећати усамљено.

Једна студија открила је да је имати блиске пријатеље још важнији за фактор среће и благостања од породице у каснијем животу. 

Око себе би требали задржати људе који вас чине сретнима или барем на неки начин придоносе вашој добробити. 

Не би требали допустити да током живота наша пријатељства изблиједе, а ми останемо сами.

(Wалл)