ИЗБОРНИ ЗАКОН: “Човић поново прича у празно“
Лидер ХДЗ БиХ, Драган Човић, рекао је да се Изборни закон Босне и Херцеговине мора измијенити до краја године, што су политички аналитичари оцијенили као још једну изјаву која ће отићи у празан простор.
Босна и Херцеговина
И док су све очи упрте у трочлано Предсједништво БиХ, Савјет министара и новог мандатара, Човић се држи, како кажу аналитичари, своје старе приче.
– Све што ми радимо биће у настојању да се промијени Изборни закон до краја године. Ово је година у којој немамо избора; треба да ријешимо питање Предсједништва, Дома народа и Града Мостара, и наравно многих других техничких питања, колико се то буде могло урадити – навео је медијима лидер ХДЗ БиХ, Драган Човић.
Иако се за измјене Изборног закона залажу готово све велике партије БиХ, стручњаци сматрају да од Човићевог обећања ипак нема ништа, јер Изборни закон неће доћи на ред ове године.
Међу њима је и политички аналитичар Славо Кукић, који тврди да је ово још само једно празно обећање.
– Од Драгана Човића смо у посљедње четири године врло често били у прилици чути многе изјаве за које се касније испоставило да су отишле у празан простор. Сасвим је извјесно да ће и ова прича о Изборном закону до краја године на сличан начин завршити – рекао је Кукић.
Он тврди да овом причом Човић покушава да оствари два ефекта.
– Прво што жели јесте држати тензије оптимизма међу својим бирачким тијелом, и друго, то је нека врста притиска на друге који такође учествују у доношењу промјена Изборног закона – рекао је Кукић
Он тврди да Драган Човић врло често даје изјаве по принципу „нека се нешто догађа, а народ је кратке памети, па ће заборавити“.
– Тако ће бити и сада – закључио је он.
– Све што ми радимо биће у настојању да се промијени Изборни закон до краја године. Ово је година у којој немамо избора; треба да ријешимо питање Предсједништва, Дома народа и Града Мостара, и наравно многих других техничких питања, колико се то буде могло урадити – навео је медијима лидер ХДЗ БиХ, Драган Човић.
Иако се за измјене Изборног закона залажу готово све велике партије БиХ, стручњаци сматрају да од Човићевог обећања ипак нема ништа, јер Изборни закон неће доћи на ред ове године.
Међу њима је и политички аналитичар Славо Кукић, који тврди да је ово још само једно празно обећање.
– Од Драгана Човића смо у посљедње четири године врло често били у прилици чути многе изјаве за које се касније испоставило да су отишле у празан простор. Сасвим је извјесно да ће и ова прича о Изборном закону до краја године на сличан начин завршити – рекао је Кукић.
Он тврди да овом причом Човић покушава да оствари два ефекта.
– Прво што жели јесте држати тензије оптимизма међу својим бирачким тијелом, и друго, то је нека врста притиска на друге који такође учествују у доношењу промјена Изборног закона – рекао је Кукић
Он тврди да Драган Човић врло често даје изјаве по принципу „нека се нешто догађа, а народ је кратке памети, па ће заборавити“.
– Тако ће бити и сада – закључио је он.
Повезане вијести
Зеница: Због насиља над пацијентом пет особа ухапшено
Босна и Херцеговина
1
Коментари (13)
Б. Ј. С
Оде алуминиј оде хдз
Липо
Сто га брига, има пасос, он је у ЕУ када му се хоце, овдјw пљацкаси,сро рамо не би могао, да му из Хрватске позавиде, ма да и они имају своје прсте у томе.....
погубљен
сви они који вјерују овој особи...ја мислим да несто са тим људима није у реду. Он никако да се прилагоди времену и врти и даље ону прицу на којој су опљацкали овај народ, не схвата да то висе не иде и да се времена мијењају. Изборни закон це се заиста морати мијењати али никако како он то мисли, него како Европа зели. Морамо се прилагодити европским правним стандардима који нису базирани на етницком него на градјанском принципу. Свим националним странкама у Босни (укљуцујуци босњацке и српске) а Богами и сусједима Србији и Хрватској се наравно од тога преврце зелудац јер је вријеме пљацке и безграницне моци просло, али то це тако бити јер то свијет тако зели. Има ли овај збуњени икога да га насавјетује да се умири и ако хоце да сацува опљацкано једноставно повуце из политицког зивота? Дзаба је...то је тај феномен...јуди који су дуго имали моц су једноставно отудјени од реалности.
Вјецити опозиционар
Додик, цовиц и изетбеговиц причају у празно, а џепови им све пунији. Тако и треба кад има будала који их подржавају. Мене, родјени син кад би тако понижавао не би му толерисао, а овај запјева под шатором, гдје му је и мјесто, а луди народ вришти, дефинитивно ми смо луд народ.
харе
„Не буде ли именован мандатар до 5. септембра“, запријетио је данас Милорад Додик, „подузет ћемо конкретне мјере“. Хајде да видимо шта објективно може урадити. У Предсједништву БиХ Милорад Додик је у мањини. Све одлуке, осим оних из области одбране и вањске политике, могу бити донесене његовим прегласавањем, а да он, притоме, нема право на витални национални интерес. Дакле, Жељко Комшић и Шефик Џаферовић могу именовати и мандатара, без обзира на противљење Милорада Додика. Идемо даље. Вијеће министара БиХ тренутно чине министри из СДС-а, ПДП-а, ХДЗ-а и СДА. Све уколико Народна скупштина Републике Српске позове српске министре да напусте Вијеће министара, није баш извјесно да ће Мирко Шаровић, Драган Мектић и Игор Црнадак пратити политику Милорада Додика. У том случају, Додику остају на располагању министри из ХДЗ-а преко којих би могао блокирати рад Вијећа министара, али Драган Човић га је већ издао гласањем за одлуку о привременом финансирању институција БиХ. Према томе, Милорад Додик и формално и суштински нема никаквог утицаја на Вијеће министара БиХ, што значи да ће ова државна институција наставити функционирати без обзира на развој догађаја послије 5. септембра. Када је у питању Представнички дом БиХ, Милорад Додик је и ту беспомоћан. Штавише, не може му помоћи ни Драган Човић. Да би нека одлука била изгласана, поред просте већине, потребно је да из Републике Српске за њу гласа најмање пет заступника. СДС има два заступника, ПДП два и СДА једног који долази из Републике Српске. Дакле, потребна ентитетска већина из Републике Српске постоји и без заступника СНСД-а и њихових коалицијских партнера. Надаље, зброје ли се заступници СДА, ДФ-а, СББ-а, СДС-а , ПДП-а, А-СДА, НБ-а и дијела СДП-а, долазимо до 22 потребне руке колико је гарант да би нека одлука била изгласана. Томе, наравно, треба придодати и гласове Наше странке и СДП-а који, сигурно, неће гласати заједно са Додиком и Човићем. Милорад Додик нема никакву контролу над Представничким домом БиХ. А баш тај, Представнички дом, довољан је да би се изабрало ново Вијеће министара БиХ, довољан је да би се изабрали нови чланови Централне изборне комисије БиХ. С обзиром на то да Предсједништво БиХ може именовати мандатара и без гласова Милорада Додика, те да Додик нема контролу над Представничким домом који именује Вијеће министара БиХ, „повлачењем“ из институција БиХ Додик би и суштински гурнуо СДС у нови сазив Вијећа министара БиХ. Сада долазимо до Дома народа БиХ. Истина је да Милорад Додик има контролни пакет, односно, четири делегата у Клубу Срба, те да без њега не може бити донесена ниједна одлука. Али оно што Додику не иде у прилог су одредбе Устава БиХ и одредбе Пословника о раду Предсједништва БиХ према којем су довољни гласови и два члана Предсједништва да би се донијела одлука о распуштању Дома народа уколико је формирана нова парламентарна већина. Тиме би и та ефективна моћ Милорада Додика на државном нивоу била анулирана. Но, идемо даље. Директор државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) је Перица Станић. Тешко је очекивати да ће он бити један од кадрова који ће напустити институције БиХ по налогу Народне скупштине РС-а. Осим тога, уколико Станић и напусти, његов мандат истиче у новембру, па Вијеће министара БиХ може именовати другог директора из реда српског народа. Надаље, Обавјештајно сигурносном агенцијом управља Осман Мехмедагић, његов замјеник из реда српског народа је Трифко Буха. С обрзиром на то да је Буха именован као кадар ПДП-а, његово повлачење са позиције замјеника директора ОСА-е је немогуће. Директор Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ је Мирсад Вилић, што значи да ће и та институција несметано радити. Када су у питању правосудне институције, Додик је, такођер, у проблемима. Предсједник Суда БиХ је Ранко Дебевец и он долази из реда осталих. Шансе да он или неко од његових судија одступи – не постоје. На челу Тужилаштва БиХ је Гордан Тадић, кадар ХДЗ-а. Тешко је очекивати да ће се било ко од државних тужилаца одрећи плате од 4000 КМ како би испунио Додиков захтјев. Додику,тако, остаје само ВСТВ са Миланом Тегелтијом на челу. Но, повлачење повлачење Тегелтије већ годинама сви жељно ишчекују тако да би то само био напредак за БиХ. Граничном полицијом БиХ управља Зоран Галић из реда хрватског народа. Његов замјеник је Фахрудин Халаћ. То значи да ће и та институција наставити да функционише, без обзира на Додиков став о евентуалном повлачењу из институција БиХ. И за крај - сви закони на по којима функционишу ове инстутиције су државни закони и било каква одлука НСРС-а не може утицати на њихово функционисање. Додику, дакле, остају само пријетње. И ништа више.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.