Апел радника Алумине: Вучићу, помози!

Вучићу спасавај

Ових дана радници Алумине Зворник доо из Србије, који сваки дан прелазе на посао у Републику Српску, намеравају да се обрате предсједнику Александру Вучићу са циљем да утиче на прву политичку фигуру Републике Српске Милорада Додика да помогне консолидацију Алумине и окончање правног насиља и надлежности стечајне мафије која руинира фабрику.

Уколико се оствари мафијашки сценарио предаје фабрике у руке некој од коруптивних интересних група, пар стотина радника Алумине са територије Србије остали би без посла у блиској будућноти. Остало би такође без посла и 1.600 радника Алумине, али и 20.000 радника у повезаним фирмама, као што су рудници боксита, транспортни сектор, итд.

Исто тако, крајње је време да се оконча стечај и правно-пљачкашко насиље које спроводи Лазо Дјурдјевић са позиције стечајног управника већ шесту годину.

За то вријеме, како се тврди, ојадио је Алумину за добрих 11 милиона КМ, а нестручним пословним налозима нанео штету од неколико десетина милиона КМ. Стечајне махинације Лазе Дјурдјевића и његово кокетирање са интересним групама које не схватају да их ''вуче за нос'', у настојању да доживотно управља Алумином, пријете да одвуку ову фирму у зону у којој се сада налази Алуминијум Мостар.

Пошто је лично поставио већи део менаџмента, сада маше њиховом подршком у смислу како је спасилац Алумине. А спасилац је сам себи и свом правном тиму исплатио 11 милиона КМ, и још сакрива и негира Одлуке Одбора повјерилаца, које за разлику од непостојећег ''проширеног менаџмента'', заиста фигурирају у правном смислу.

Због очигледног кршења закона, због прикривања и одбацивања њихове одлуке, која има правно дејство, Одбор повјерилаца је у четвртак 22. августа 2019, поднио кривичну пријаву против стечајног управника Лазе Дјурдјевића и стечајног судије Алиде Нађ – Мађарац.

Она је већ једном била суспендована због пристрасности и кршења закона у случају Лезе Дјурдјевића. Али, ко о томе води рачуна. ''Потковани'' Милан Тегелтија који се прославио постављањем осуђиваних лица на судијске и тужилачке функције.

Баш да видиомо да ли ће стати у заштиту легитимних и легалних интереса државе у Одбору повјерилаца, и поштовања законитости. Ако држава не може да заштити своје економске интересе, дозвољавајући незаконита вршљања појединаца и интересних група, и то из, и уз помоћ правосудних институција, онда је судбина Републике Српске заиста под знаком питања.

Да је привредно стање у РС у зони црвеног аларма, најбоље показује податак о паду производње 16% у 2019. Невјероватно је да Електропривреда Републике Српске не може да се консолидује, или да Термоелектрана Угљевик биљежи губитак 27 милиона КМ. Рафинерија нафте Брод а.д. престала је са радом, има милијарду КМ губитка и нико не зна даљи сценарио. Угрожено је и пословање Рафинерије уља Модрича. Уколико се још доведе у питање пословање Алумине која учествује са 5% у БДП, онда би тај тренд био још катастрофалнији.

Шта је смисао привредне политике у Републици Српској?  Да ли то може да објасни неко из руководства Републике Српске?

Док предсједник Србије сваки дан отвара нове фабрике, запошљава раднике, привлачи инвестиције и рјешава кључне инфраструктурне подухвате, руководство Републике Српске својим нерадом, незнањем и клептократско-коруптивним односом уништава привредне токове, одбија инвеститоре и задужује се учесталим продајама трезорских записа, како би измирило елементарне социјалне обавезе.

Илузију успјеха гради једино сликањем са Александром Вучићем и руководством Србије, приликом завршетка инфраструктурних и других грађевинских подухвата у Србији.

Уколико се од привреде направи руина, а од владавине начини карикатура, који страни инвеститор ће пожељети да ради у таквом амбијенту? Како естаблишмент Републике Српске види излаз из овог суноврата? Веома једноставно. Предлаже се продаја ЕРС на сличан начин као раније Телекома РС с тим да годишње рате покривају дио буџетског дефицита.

Успут би се преко развојних програма поново упумпала средства миљеницима режима. Послије тога би њихова отплата била отписана, рефинансирана, пролонгирана до судњег дана, итд.

У међувремену, низ локалних заједница у немогућности да нормално функционише, упућује молбе предсједнику и Влади Србије да им се помогне. И то се заиста дешава.

У недељу су на 54. Кочићевом збору на Мањачи запјевали Милорад Додик и српски министар одбране Александар Вулин. Том приликом министар Вулин је подсјетио да је Србија дала за посљедње двије године, за разне пројекте широм Републике Српске укупно 32 милиона евра.

То је учињено у циљу помоћи српском народу, као и очувању мира, стабилности и подстицању развоја. Дјелује помало парадоксално да Србија помаже економски развој Републике Српске, а да у томе нема одговарајућу помоћ у властима саме Републике Српске. 

Србија званично поручује да ће, док је води Александар Вучић, Република Српска бити приоритет спољне политике и да ће бити чувана и помагана.

О каквој стабилности се данас може говорити кад је привреда пред колапсом, а на удару је и Алумина, чије пословно дјеловање даје 5% друштвеног производа. Зар се економска политика руководства Републике Српске  може заснивати на девастирању сопствених ресурса и сталном обраћању за помоћ ''старијем брату'', са друге стране Дрине. С обзиром да се то углавном дешава после колапса узорних фирми, због небриге, нестручности и пљачке, у случају Алумине могло би да се предложи да умјесто сумњивих коруптивних група, држава Србија интервенише и преузме потраживања Владе РС, оконча стечај и подигне Алумину на свјетски ниво, гдје јој је заиста и мјесто. А онда нека траже кредибилног страног партнера који би могао још више да унаприједи ову фабрику са великом перспективом.

То би било у складу са изреком: - Боље спрјечити него лечити!

У том случају, Александар Вучић не би морао да јури стране инвеститоре у циљу упошљавања и радника Малог Зворника и окружења ове општине у Србији, нити би морао превише да брине о стабилности западног дијела Републике Српске.

(БН)