Сјећање на страдање Светог Јована Крститеља

Успомену на смрт пророка, претече и крститеља Светог Јована обиљежавају православни хришћани и Српска православна црква, која овај празник сврстава међу славе.

У хришћанском свијету се обиљежава као дан када је освештана црква коју су на гробу Светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.

Тада се подсјећа на страдање Светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипа, глава одсјечена и на тањиру донесена пред његову пасторку, играчицу Салому.

Свети Јован се назива Крститељ, јер је крстио Исуса Христа и у њему препознао Сина Божијег.

Свети Јован се сматра посљедњим великим пророком. Назива се још и Претеча, јер се појавио прије Христа и почео да припрема људе за хришћанство. 

Свети Јован је, према предању, примјер чврсте и непоколебљиве вјере, поштења, одважности и истинољубивости. Био је то и узрок његовог страдања јер је јавно говорио о неморалу цара Ирода који је живио у гријеху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Приликом прославе Иродовог рођендана Салома је одиграла свој плес, послије којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће. Она је, на наговор мајке, затражила главу Светог Јована.

Иродијада је захтијевала да се свецу одруби глава и покопа одвојено од тијела, у страху да Свети Јован не васкрсне.

Свети Јован се слави и 20. јануара, као знак поштовања према свецу који је крстио Исуса Христа.

Овај празник у народу је познатији као јесењи Свети Јован и вјерници га изузетно поштују. На данашњи дан, не ради се ништа од тешких послова – ни на њиви, ни у кући.

Данас се обавезно пости, а вјерује се да на данашњи дан не ваља ни јести ни пити ишта црвено, јер то подсјећа на проливену Јованову крв.

Данас не ваља ни узимати нож у руке. У неким крајевима води се рачуна и да дјеца на данашњи дан никако не једу црвено воће и поврће као што су парадајз и црвене јабуке.

(Агенције)