Пакују кофере: Одлазе и они који имају посао

Напротив, радили су било као предузетници или у приватном и државном сектору, али су због пет кључних разлога ипак одлучили да живот са породицом наставе у иностранству.

Према званичној европској статистици Србију годишње напусти 51.000 људи, а истраживања показују да више од половине њих није отишло из земље јер нису имали посао или због тога што нису могли да пронађу радно мјесто у струци.

На списку разлога које су навели у најновијем истраживању Мреже за пословну подршку које су радили у сарадњи са компанијама у земљи и иностранству, поред ниске зараде навели су још четири “бољке” – незадовољство условима рада и живота, превише обавеза и одговорности за које нису довољно награђени, жељу да себи осигурају већу пензију и удобнију старост, и на крају, веће могућности за усавршавањем и напредовањем.

Услови рада

Истраживање, наиме, показује да је 56 одсто оних који су отишли из Србије имали посао, као и да су то најчешће били добри мајстори и занатлије, као и да је сваки други човјек који је напустио Србију имао менаџерске способности и вештине.

Такође, око 65 одсто испитаника навело је у анекти да одлазе због жеље за већом зарадом и бољим условима живота, а 17 одсто испитаника да је главни окидач за одлазак заправо пензија која би им обезбједила угодну старост.

– Плата најчешче није била разлог за одлазак из фирме, јер су многи који су отишли зарађивали далеко више од просјека. Било је ту више питање задовољства оним што раде, као и начином поступања надређених, поштовања прековременог рада, правом на коришћење одмора када то желе. Тако се дешава да послије неког времена многи радници једноставно не могу да издрже да раде у наметнутом, обично убрзаном ритму, као и у околностима у којима свакодневно наилазе на неочекиване проблеме. Ако им се притом у приватном животу намету нове околности које захтијевају додатна ангажовања, попут рођења дјетета, људи се једноставно одлучују за промјену – каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку за “Блиц Бизнис“, наводећи да је опште познато да се прековремени рад у Србији “слабо” плаћа или чак не плаћа, док у развијеним земљама радници имају избор да ли ће бити плаћени или ће добити одмор.

Већа пензија и удобнија старост

С друге стране, међу млађим генерацијама у посљедње вријеме се јавља још један мотив за одлазак у иностранство.

Људи су постали свјесни да ако дочекају пензију у Србији она неће бити велика, а ако у иностранству раде 10 или 15 година могу да очекују пензију довољну за пристојан живот.

Наиме, свака година уплаћеног радног стажа у иностранству је четири или пет пута већа него у Србији.

Прилика за бољу зараду

Рајић каже и да они који се одлуче да оду због веће зараде, у иностранство одлазе за плату већу и око четири пута од оне коју примају у Србији.

– Рецимо у Ирској је плата некога ко ради за машинама 2.200 до 2.400 фунти, а у Србији се за исту позицију може добити највише 800 или 900 евра у добрим комапнијама ако већ имају знање – додаје.

Већа зарада како каже, људима онда омогућава и да штеде, за разлику од Србије гдје се углавном труде да платом “поткрпе” све мјесечне трошкове. 

– Наши људи су навикли да живе скромно, па тако у иностранству врло лако могу да за неколико година уштеде и око 20.000 евра – каже Рајић.

И председник компаније “Галеб Груп” Радослав Веселиновић каже да су ниска пимања главни окидач за одлазак, а да је све остало само долило “уље на ватру”.

– Потребно је смањити намете предузећима, порезе и доприносе на плату како би послодавци могли да повећају зараде и да задрже раднике. Тешко је овако било шта промијенити, а још теже гледати како нам најквалитетнији радници одлази – каже Веселиновић за „Блиц Бизнис”.

Стрес на минимуму

У развијеним земљама се тачно зна радно вријеме, наши људи обично раде до четири поподне, а многи који имају дјецу раде пола радног времена.

Смјештај који плаћају најчешће је у близини школа и вртића, а често је и посао у близини куће.

 Све то смањује потребу за путовањима, могућност да губите вријеме због гужве и на крају да се нервирате.

Истовремено у иностранству се знатно мање комуницира са државним апаратима, много мање додира имају грађани и са пореском управом, судовима, царином. Комуникација је углавном електронска.

Усавршавање и напредовање

Истраживање показује и да око 10 одсто запослених који иду иностранство то чине због бољих прилика за образовање и професионално усавршавање.

У развијенијим земљама врло често добију и могућност да раде на значајним пројектима као и да уче од познатих стручњака.

Упозорио и ММФ

Због значајног одлива радне снаге ММФ је недавно сугерисао Влади Србије да донесе пакет мера како би се зауставио “одлив мозгова”, односно спријечиле даље миграције. Том приликом су навели и посљедице.

– Значајан одлив радника, укључујући квалификовану радну снагу, смањује радну снагу и продуктивност у Србији, што негативно утиче на раст – упозорио је ММФ.

(Блиц)