Најновије
23:13 Пуцњава у Будви: Убијена једна особа, трага се за двије 22:40 Одређен притвор брату бившег премијера Мађарске 22:38 Партизан се дуго мучио, па савладао Басконију у Арени 22:02 Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина 21:48 Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској 21:07 Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа 21:01 МУП се огласио о хапшењу бившег министра Басте 20:52 Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи 20:35 Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске 19:55 Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници

Трећи Србин уписан у историју Свјетског купа!

После Праје и Киће - Богдан! Богдан Богдановић је трећи српски репрезентативац који је наступ на Мундобаскету завршио као најбољи стрелац!

Фудбал
Трећи Србин уписан у историју Свјетског купа!
Кошаркаши Србије, упркос томе што су важили за прве фаворите, нису освојили медаљу на Мундобаскету у Кини, али један члан тима Александра Ђорђевића успео је да остави траг у историји тог такмичења.

"Орлови" су освојили пето место, а Богдан Богдановић изабан је у прву петорку шампионата на којем је био и најбољи стрелац.

Богдан Богдановић је на Мундобаскету у Кини просечно играо 28 минута, и за то време бележио 22,9 поена, 4,1 скока и 4,4 асистенције, уз проценат шута из игре - 55,6 одсто.

Завршио је турнир на првом месту листе стрелаца са 183 постигнута поена.

Он је тако постао трећи српски играч коме је то пошло за руком. Пре њега легендарни Дражен Далипагић Праја и Драган Кићановић Кића били су најбољи стрелци на Мундобаскету.

Далипагић је био први кошгетер шампионата света 1978. године са 202 поготка, док је Кићановић постигао највише кошева на Мундобаскету 1982. године - 190.

Највише поена на светском првенству постигао је легендарни Грк Никос Галис - 337 поена на шампионату 1986, а Дирк Новицки је једини два пута био најбољи стрелац шампионата - 2002. и 2006. године.

НАЈБОЉИ СТРЕЛЦИ МУНДОБАСКЕТА

1950 - Руфино Бернедо (Чиле) 86
1954 - Оскар Моља (Уругвај) 168
1959 - Џери Вајда (САД) 162
1963 - Рикардо Дуарте (Перу) 163
1967 - Богдан Ликшо (Пољска) 180
1970 - Шин Донг-Па (Јужна Кореја) 261
1974 - Вејн Брабендер (Шпанија) 207
1978 - Дражен Далипагић (Југославија) 202
1982 - Драган Кићановић (Југославија) 190
1986 - Никос Галис (Грчка) 337
1990 - Оскар Шмит (Бразил) 277
1994 - Ендрју Гејз (Аустралија) 191
1998 - Алберто Ерерос (Шпанија) 161
2002 - Дирк Новицки (Немачка) 216
2006 - Дирк Новицки (Немачка) 209
2010 - Луис Скола (Аргентина) 244
2014 - Пау Гасол (Шпанија) 140
2019 - Богдан Богдановић (Србија) 183

Извор: мондо.рс

Коментари (0)

Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.

Величина текста