За 80 година у БиХ ће бити дупло мање становника

У лошијем положају од наше земље, која је заузела треће мјесто, налази се Молдавија, која ће, према овој пројекцији, забиљежити највећи пад становништва, чак 53,8 %, и  Бугарска, са губитком стновништва од 50,5 %.

Међу првих 30 држава по губитку популације су и Србија, која ће, према пројекцијама, 2100. год. имати 38,5 % мање становника, Хрватска 37,2 %, Црна Гора 30,2 % и Македонија 28,8 %.

Највећи пораст становништва предвиђа се углавном у афричким државама (међу првих 30 само Ирак није са афричког континента). Тако се предвиђа да ће број становника у Нигеру 2100. године бити већи за 761 % и да ће порасти са садашња 24 милиона на 209 милиона.

Ипак, демографи и овако суморне прогнозе сматрају доста оптимистичним. Према њиховој процјени, пуно прије 2100. године ћемо  доћи до ових бројки, како због исељавања, тако и због ниског природног прираштаја, који нас прати већ годинама.

Професор др. Драшко Маринковић је за Буку рекао како  пројекције базиране само на виталној статистици указују да до 2050. године у Републици Српској неће бити више од 800 000 људи. Међутим, наглашава, када се у обзир узму и миграције, онда ћемо вјероватно и пуно раније доћи до популације од само 800 000.

“Прогнозе указују да се сваке године у РС у просјеку смањи број становника за око 5.000 због негативног природног прираштаја и за још око 10.000 због исељавања, то је за око 15.000 људи мање ”, истакао је Маринковић.

И подаци изнесени од стране Стјепана Штерца, демограф са Одсјека за географију Природословно-математичког факултета Свеучилишта у Загребу су доста поражавајући. Тако је Хрватска  у само једној, 2017. години, остала без готово 18 000 људи. У истој тој години БиХ је остала без 7 628 особа, док је Србија годину дана раније изгубила невјероватних 36 100 грађана! Заједно су остале без више од 60 000 особа,  без исељавања! 

Када се овим бројкама додају и оне везане за исељавање, тек се тада види колико је ситација алармантна.

“Хрватска није једина земља с демографским негативностима, иако је незамислив изостанак реакција на природни пад становништва од готово 18 000 људи само у једној, 2017. години или одлазак од готово 40 000 особа из Хрватске по службеним подацима Државног завода за статистику. Или по службеним подацима земаља усељавања вјеројатно и око 80 000. Негативни су процеси свом силином захватили и Босну и Херцеговину и Србију, а потребе за радном снагом развијених еуропских земаља су сваке године велики.

Кад се само израчуна разлика између уласка у радни контингент и изласка из њега једногодишњих добних скупина те потребе; на разини Европе износе готово 5 милијуна људи, а само Њемачке нпр. преко 900 000! Годишње! Еуропа напросто празни ове просторе и из њих повлачи највриједније, млади и образовани људски потенцијала без икакве накнаде у интересу властитог господарства, а у име слобода кретања, отворених граница и сличних политичких фраза.

Укупно је у Њемачку само у 2016. години из Румуњске, Пољске и Португала нпр. одселило преко 600 000 људи! Може ли се то догодити и у земљама окружења? Може, наравно у оваквом господарском заостајању и у оваквим друштвено-политичким приликама”, закључио је Штерц.

Извор: Бука