Нови мистериозни играчи у трци за фабрику "Краш"

Према новим подацима Средишње клириншке депозитарне агенције за среду, Каппа Стар Лимитед, холдинг компанија у власништву Небојше Шарановића, путем рачуна РБА Аустрија дошла је до 8,75 одсто власништва, а информације од петка веројатно ће показати како су прешли десет одсто, наводи дневник.

Ипак, главна је новост да су се последњих дана појавила још два власничка рачуна, оба преко Загребачке банке. Један од њих дошао је до 0,4 одсто власништва, и од среде се не повећава тај удео, док је други већ на 1,89 одсто власништва, а у уторак је имао 1,2 одсто деоница. То значи да је инвеститор који стоји иза тог рачуна такође агресивно куповао деонице почетком недеље.

Јутарњи лист наводи како није успео сазнати ко стоји иза та два нова рачуна па може само калкулисати да можда Каппа Стар Лимитед купује с нових рачуна, а можда се појавио нови, четврти играч.

Краш Есоп или Месна индустрија браће Пивац не би смели куповати деонице док је на снази најава јавне понуде о откупу осталих доница Краша, али није искључено да неко ради у њихову корист као противтежа Шарановићу.

Неки су медији крајем недеље Марицу Видаковић, прокустора Краша, оптужили за инсајдерско трговање јер је купила 900 деоница Краша, наводећи како је тако зарадила 460 хиљада куна. Ипак, она није продала те деонице (морала би обавестити берзу) и није ништа зарадила на њима, бар за сада, а ове године је три пута куповала деонице Краша, што је све забележено на Загребачкој берзи.

У ствари, руководство Краша могло би се "оптужити" да је недовољним реструктурирањем компаније намерно држало цену деонице тако ниско, на близу 400 куна, само како би могли продати по 900 или 1000 куна оног тренутка када се појави неко тко може купити по тој цени, доноси Јутарњи лист.

Новац.хр пише да се претпоставља да Месна индустрија браће Пивац није за деоницу Краша намеравала у јавној понуди дати више од 500 куна.

Уз то, овако састављена понуда Месне индустрије браће Пивац, у којој се наводи како се тек чека одлука Краша Есоп о могућем заједничком преузимању, говори да се радило о на брзину састављеној понуди као реакцији на велики пораст цене 4. септембра.

Дакле, чини се, пише Новац.хр да није било цурења информације о јавној понуди и на основу тога покушаја зараде на тој информацији, него да је јавна понуда настала као реакција на изненадни раст и као покушај “закључавања” обавезне минималне цене у јавној понуди на релативно ниском нивоу испод 500 куна.

(Блиц)