Процјена УН: Најгори сценарио очекује БиХ

Према процјени УН, 2100. године у БиХ биће скоро дупло мање становника. Од свих земаља Западног Балкана, за БиХ предвиђа се убједљиво најгори сценариј.

Према њиховим процјенама 2050. године број становника БиХ биће тек око три милиона, а сваке године БиХ изгуби више од пола одсто становништва које је концентрисано у два доминантна града у БиХ.

У ширем региону, нешто лошије показатеље имају једино Молдавија и Бугарска, које ће у наредних 80 година изгубити више од половине становништва. Србија ће бити малобројнија за 38 одсто, Црна Гора за 30 одсто, док ће Сјеверна Македонија до 2100. године изгубити 28 одсто становништва.

Према процјенама међународних организација, БиХ и посљедњих неколико година суочила се са одласком људи.

Тако Свјетски популацијски извјештај наводи да у овом тренутку у БиХ живи 3.300.000 становника. 

То је знатно мање у односу на резултате пописа становништва из 2013. када је у БиХ живјело скоро 3.800.000 људи. По броју становника, БиХ је рангирана на 135. мјесту у свијету.

Међународне организације подсјећају да је у БиХ 1991. године живјело скоро 4,4 милиона људи, док је након рата тај број износио 3,9 милиона. Негативан тренд се предвиђа и у будућности. БиХ, према процјени УН, годишње губи 0,63 одсто становништва.

Истовремено, на страници Агенције за статистику наводи се податак да у БиХ тренутно живи 3.500.000 становника. До новог пописа, који би требао бити 2021. године, вјероватно нећемо сазнати стварни број становника и разлику у односу на претходни попис из 2013. године.

Свјетске организације, попут УН и ЦИА, процјењују да ће 2050. године у БиХ живјети тек нешто више од три милиона људи што је за више од пола милиона мање у односу на данас.

Наводе и да у Босни и Херцеговини доминирају два највећа града, која генеришу највећу економску, политичку и популацијску моћ у односу на остале градове. То су Сарајево и Бањалука.

Одговоре како спријечити депопулацију не нуде представници власти у Босни и Херцеговини. Не постоји јединствена наталитетна политика, а неке од могућих мјера разматрају власти Републике Српске. У међувремену, подаци међународних институција показују да је миграцијски салдо у Босни и Херцеговини у минусу 22 хиљаде људи, пише Н1.

Извор: Н1