Срећна Нова 5780. јеврејска година!

У честитци се наводе жеље да се јесењи празници мјесеца тишрија проведу у породичном спокоју и добром расположењу, а да наредна година буде година доброг здравља и напретка.

Јеврејска Нова година, Рош ха-Шана (Росх Ха'Схана), се обиљежава на шести дан стварања свијета. Прославља се два дана а њом почиње 10-дневна молитва, покора и покајање који свој врхунац досежу Јом кипуром (Yом Киппур), празником над празницима. Како су Јевреји у праскозорју своје историје били и пустињски номадски народ, дани се рачунају од заласка сунца до вечери наредног дана, тако да и празновање почиње вечерњом молитвом у синагоги, настављајући се свечаним обједом и благословима у домовима.

Рош ха-Шана је и судњи дан када се људима сагледава учињено токомпретходне и одређивање судбине за наредну годину, којом ће бити и пресуђено ко ће живјети а ко умријети током ње. Како постоје три књиге у које Господ уписује судбине људи, тако се саздао поздрав Ле-шана това тикатеву (будите уписану у добру књигу, књигу живота).

Још је у Талмуду овај празник описан као празник стварања свијета, када се дувајући у шофар (схофар), овнов рог, вапајним звуком продорно позивало на покајање.

За разлику од многих народа, код Јевреја је Нова година озбиљан празник, позива на присјећање, покајање и јединство народа. Обичај је да се излази ријеке, језера или море у коју се бацају мрве хљеба (ташлих/тасхлих), симболично изражавајући одбацивање гријеха.

За празничну, породичну, вечеру се, између многих јела, служе и глава рибе, која означава почетак године и жељу да се буде при глави а не на репу и кришке јабука које се умачу у мед не би ли година била слатка.

Јеврејска популациона тенденција је амбивалентна. Док у расејању број континуирано опада, како услијед ниског природног прираштаја, тако и поради асимилације, у постојбини, земљи и Држави Израел, постојано расте. Од свеукупне процјене од 14.6 милиона Јевреја на свим континентима, 6.7 живи у јеврејској држави.

У Израелу Јевреји чине 74.2 % укупног становништва, при чему су присутни и миграција и емиграција. Потпуно је извјесно да ће у наредним годинама више од половине Јевреја живјети у Израелу. Најбројније јеврејске заједнице послије Израела су: САД са 5.7 милиона, потом: Француска, Канада, Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске, Аргентина, Русија, Њемачка и Аустралија. Стварност данашњице нас упућује у паралелно дјеловање јеврејских општина са заједницама Израелаца у многим важнијим свјетским урбаним центрима.

(БН)