Федерација БиХ укида порез на плате до 800 КМ

О детаљима плана Владе ФБиХ да растерети привреднике за Нови дан Н1 говорили су Горан Мирашчић, савјетник федералног премијера и Аднан Смаилбеговић, предсједника Удружења послодаваца ФБиХ.

Говорећи о том потезу Владе ФБиХ, Мирашћић каже је то мјера која иде у пакету.

"Дакле, Закон о порезу на доходак иде у пакету са Законом о доприносима. Због чега та мјера? Ово је нешто што Влада покушава да промијени три или четири године. То се нашло и у оргиналној Реформској агенди. У суштини ради се о проширењу пореске основе за накнаде које немају карактер плате и које као такве нису опорезиве. Федерација је једно од ријетких мјеста гдје постоји та врста накнада. Овдје говоримо о топлом оброку, превозу, регресу...", казао је савјетник федералног премијера и додао да ће сада и то бити опорезивано.

"Проширује се пореска основа, али се више него пропорционално смањује збирна стопа доприноса. Ми тренутно имамо Закон о доприносима гдје је оптерећење са бруто плате 41,5 посто. Када су закони отишли у процедуру тај неки неутрала ефекат што се проширује, а смањује стопа, био је 33,5. Било је значајног раста прихода од директних пореза и доприноса у посљедње три године и тако да смо дошли до неког компромисног рјешења да је нови приједлог 32,5 посто.", казао је он.

Што се тиче директног питања зашто 800 КМ, просјечан одбитак по основу пореза на доходак у 2018. години био је 450 КМ.

"Значи, 300 марака обавезни одбитак и углавном сви користи барем једну преференције, ми знамо да је олакшица за прво дијете била 0,5 посто - јако је тешко могао доћи неко до одбитка од 800 марака. Одредили смо да је то нешто испод просјека од 921,5 марке и дошли смо до тога да би био фер приступ да ослободимо све оне који зарађују до 800 КМ, с обзиром да је то испод просјечне плате. А све који зарађују преко 800 марака ћемо порезовати са 13 посто. Дакле, ако је некоме плата 1.000 марака плачаће се порез од 13 посто на ту разлику од 200 КМ, што износи 26 марака. Свима је обавезан одбитак 800 марака", казао је Мирашчић.

Што се тиче послодаваца, Смаилбеговић открива да су они тражили већи одбитак.

"Ишли смо са варијантом 900 или 1.000 марака. Чак смо тражили да иде на просјек Федерације па да се евентално сваке године помјера како расте просјек, а да ова друга стопа иде на 15 посто. Хтјели смо да ове ниске плате што више растеретимо. Ранији приједлог је био 700 КМ, сад смо дошли на 800 - што је још увијек прихватљиво.

Да ли ће ово довести до тога да послодавци дају плате испод 800 марака како не би плаћали порез на доходак, Смаилбеговић одговара:

"Видите, порез на доходак је један мањи износ пореза који се плаћа на плате. Кључни су доприноси, они су највећа ставка. Прошла година на доприносима је била три и по милијарде, а порез на доходак 382 милиона марака. Кључна математика код ниских и високих плата су доприноси. Закон о доприносима има главну ману, на коју смо често упозоравали, а то је да ће на ниске плате имати нулти ефекат. Дакле, неће се ту нешто поправити. Уштеде су на вишим платама. И то је резултат једне девијације која је присутна у ФБиХ од рата - да имамо релативно ниску минималну плату и доста високе неопорезивне ставке - то су топли оброк, регрес, превоз и то на ниским платама заиста прави једну јако велику девијацију. Сад кад се то опорезује онда ће то заиста утицати на ниске плате. Мора се у коначници једном повући црта. То је једна позитивна страна приче".

(БН/Н1)



.