БЛ: Покренут највећи криптовалутни спор у Европи „тежак“ 180 милиона КМ

Битминер Фацторy” је једино друштво у БиХ које је регистровано као Фабрика криптовалута на основу рјешења Окружног привредног суда у Бањој Луци, на основу којег су закључени уговори о отварању рачуна у КМ и страној валути са туженом банком, а у сврху обављања регистрованих дјелатности.

Њихов амбициозни план је предвиђао инвестиције у обновљиве изворе електричне енергије, попут хидро централа и соларних електрана, те њену производњу и продају партнерском предузећу које би ју користило за рударење криптовалута.

Како се наводи у тужби у коју је портал ЦАПИТАЛ имао увид са банком је било уговорено да се на два рачуна (у КМ и страној валути) прикупља новац од инвеститора пројекта, што је банка прво прихватила, а касније раскинула уговоре о отварању рачуна, правдајући се интерним правилима групације према којима је забрањено сарађивање са друштвима који се баве криптовалутама, иако је ова банка дио групације која је један од оснивача једне дигиталне криптовалуте.

Адвокатски тим који заступа “Битминер Фацторy” сматра како је то погрешно тумачење јер је фирма основана искључиво ради прикупљања средстава од инвеститора електронским путем, док би се „рударењем“ криптовалута бавила друга фирма, која нема везе са постојећим уговорима са банком, а која је такође свој оснивачки капитал уплатила у истој банци, те је по завршетку прикупљања новца требала почети са производњом криптовалута, односно 90 дана од почетка прикупљања средстава.

Ни у овом случају приликом уплате оснивачког капитала банка није имала никакве примједбе у погледу дјелатности друштва.

“Банка је директно утицала да се овај пројекат не реализује односно да пропадне несмотреним преузимањем радњи у смислу раскида уговора а све због погрешног тумачења дјелатности друштва и самог пројекта као и одсуства воље да разумије посљедице свог поступања“, наводи се у тужби.



Творци ове идеје вођени досадашњим успјехом у реализацији сличних пројеката у  Европи и свијету, били су убијеђени у њен успјех јер су склопили неколико уговора о сарадњи вриједних преко 3,6 милиона евра у Европи, те 4,37 милиона евра са партнерима из Уједињених Арапских Емирата.

На рачун банке је легло свега 87.582,30 евра након чега је банка једнострано раскинула уговор и самоиницијативно почела враћати уплаћени новац на рачуне инвеститора, због чега је, тврди се у тужби, цијели пројекат аутоматски пропао.

Оснивач “Битминер Фацторy” је компанија “Сетте Енергy” која је за њене потребе изградио двије мини хидроелектране “Ситонија” и “Голубача” а након пуштања у рад требало је да буде извршен пренос власништва исплатом износа од 3,8 милиона КМ.

Компанија “ПВА Гроуп” је за потребе пројекта изградила пословни објекат вриједан 1,5 милиона КМ.

Иновативни начин прикупљања инвестиција
Иначе, у плану је било да се средства прикупљају електронски по принципу такозваних паметних уговора и јавне понуде у дигиталној форми.

За разлику од класичних начина прикупљања средстава путем емисија хартија од вриједности, средства се прикупљају јавном понудом путем дигиталних технологија.

Понуђена средства се даље на основу уговора о пословно техничкој сарадњи инвестирају у производњу струје, а потом се она даље користи за различите сврхе између осталог и другом привредном друштву којем је електрична енергија неопходна за рударење и производњу криптовалута чиме се гарантује њена цијена. Самим тим инвеститори могу имати загарантоване приходе унапријед док се преостали дио струје испоручује другим предузећима. Инвеститори као својеврсни уговор и потврду о уложеним средствима добијају токене.

„Паметни уговори“ један су од начина кориштења “блоцкцхаин” технологије. Она се своди на програмски код који омогућује да подаци који се уносе (у конкретном случају трансакције) буду непромјењиви и не зависе од међусобног повјерења међу странкама.

Према томе, паметни уговори су алат чије могућности превазилазе традиционалне уговоре а у суштини се не разликују много од истих. Направљени су за сигурну, транспарентну и лакшу размјену средстава и имовине, без потребе за посредником.

“Тужилац није био у могућности да промијени ни банку ни рачун на који ће се уплаћивати средства јер у оваквим пројектима то није могуће будући да су услови извршења унапријед дефинисани и непромјењиви па тако и број рачуна банке на који треба да се врше уплате. У томе лежи предност јер се осигурава правна сигурност у овим врстама трансакција“, стоји у тужби.

У туженој банци нису жељели коментарисати овај спор, али су незванично процијенили да је неоснован и да банка није прекршила законске и интерне процедуре у овом случају.

(Цапитал)