Локомотива с отпада атракција у Угљевику

Захваљујући општини Угљевик и Центру за културу у Угљевику постигнут је договор са Музејом Семберије да се стара локомотива рестаурира и пренесе на нову локацију у центру Угљевика.

Општина Угљевик издвојила је значајна средства да би се извршила санација старе локомотиве и пратећег вагона, што је подразумијевало пјескарење и реконструкцију недостајућих дијелова како би се локомотива довела у првобитно стање.

Чувени “ћиро” годинама је саобраћао на релацији Мезграја – Угљевик – Бијељина, превозећи путнике и угаљ. Посљедња вожња обављена је 26. маја 1979. године, када је пруга укинута као нерентабилна.

Парна локомотива, за коју су Угљевичани посебно везани, доступна је посјетиоцима као изузетно културно добро од посебног значаја за подмајевички крај.

Занимљив је податак да је од пет локомотива “осамдесет тројки” у возном стању локомотива “83 -173” која саобраћа на “Шарганској осмоци” на Мокрој Гори, док ова угљевичка локомотива, са фабричким бројем “83 – 175” данас служи као туристичка атракција у Угљевику.

Два вагона, која је прије више од осамдесет година вукла угљевичка локомотива, тренутно се користе на “Шарганској осмици”.

Аустроугарска власт је 1916. године пругом дугом 44 километра повезала Угљевички базен угља са Рачом на Сави. Колосијек пруге је био широк 60 центиметара, да би за вријеме Краљевине Југославије, 1921. године, колосијек био проширен на 76 центиметара. Локомотиве, набављене у чешкој “Шкоди”, као погонско гориво користиле су угаљ, развијајући брзину до 40 километара на час.

Извор: Десавањаубијељини