Перић: Свуда су трагови пустошења
-Више пута сам говорио да присуствујемо крају политике. Има мноштво примјера који могу илустровати тај политички суицид. Недавно ми је млади активиста СНСД-а у Добоју испричао трагикомичну причу из свог политичког искуства. "За изборе сам", прича младић са резигнацијом, "лијепио плакате против нашег политичког противника Обрена Петровића. Називали смо га најпогрднијим називима. Био је за нас примјер најгорег у српској политици. Данас нам је тај исти Обрен Петровић политички шеф. Дошли смо у ситуацију да пред њим стојимо мирно. " Наводио ми је имена десетине људи из других партија које је удомила његова странка.
Босна и Херцеговина
"Прошла су времена када је међународна заједница прописивала рјешења у БиХ и била предводник у њиховом спровођењу", изјавио је негдје ових дана високи представник Валентин Инцко. Разуман човјек, у времену разума, не би томе имао шта приговорити. Домаћи политичари морају знати шта хоће и како могу превладати тешкоће које им стоје на путу.
Нажалост, домаћи политичари нити знају шта хоће нити разумију како могу савладати кризе које су произвели и које стално производе. Видимо то и на примјеру правосуђа које се систематски подрива умјесто да се спашава од разорног самоурушавања. Анализу функционисања правосуђа сачиниће Европска комисија умјесто институција БиХ. Ових дана очекује се извјештај судије Рајнхарда Прибеа. Од домаћих политичара на власти се не очекује ништа. Они годину дана након избора нису у стању да конституишу власт. Да су знали то да учине, могли су ићи у сусрет Прибеу.
До данас су могли бити на дневном реду парламента бар закони о ВСТС-у и Закон о Апелационом суду БиХ.
Очигледно је да од домаћих политичара неће бити користи за посрнуло правосуђе. Оно годинама није у фокусу наших политика. Никада ниједан политичар није проговорио о проблемима правосудног система и значају владавине права. Никада се ниједан политичар није огласио поводом многих правосудних скандала (осим када је требало подржати некога од инсталираних извођача радова). Нико никада није јавно отворио ниједан правни проблем. Као да живимо у земљи савршеног законодавства и најефикаснијег правосуђа. Нема правосуђа у програмима политичких партија. Нема га ни у плановима и програмима рада законодавних тијела. Када се на дневном реду нађу годишњи извјештаји о раду правосуђа, страначки јастребови испале салве критика и истог се дана све заборави као да није ни постојало. Никоме не падне на памет да затражи посебне извјештаје о тенденцијама у структури криминала, о сајберкриминалу, о коме само ријетки појединци нешто знају, о законском моделу који генерише злоупотребе у јавним набавкама, о трошковима правосуђа који стално расту, о буџетском новцу који одлази на одбране по службеној дужности... Дуго времена политику правосуђе не интересује.
Кривично правосуђе је дефинитивно изгубљено. Данас је оно под потпуном политичком и полицијском контролом. Стиче се утисак да се институције данас баве прикривањем криминала, а не његовим откривањем. Истрагама озбиљног криминала данас се бави неколико медија и неколико новинара ентузијаста и авантуриста. И раде то боље од државних институција! Политика је преко својих полуга у правосудни систем инсталирала људе који су спровели до сада најефикаснију парализу тужилачког система. Стотине тужилаца данас нису у стању да за годину дана проведу десет озбиљних истрага. То, наравно, не мора да значи да су тужиоци неспособни, али сасвим сигурно значи да су институције у рукама некомпетентних и да су под контролом политика.
Због тога ме брине став високог представника. И напушта ме нада да би извјештај судије Рајнхарда Прибеа могао утицати на рјешавање проблема нашег правосуђа.
Однос политике према правосуђу исти је као и однос према здравству, образовању, култури, науци, породици, природном богатству, екологији... Исти као и однос према самој себи. Свуда су трагови пустошења. Стиче се утисак да домаћи политичари уопште нису свјесни шта раде. У ономе што раде не види се никаква историјска перспектива. Оно што се види јесте гола похлепа за богатством и трајном и неограниченом влашћу. Политичари немају јасних и реалних политичких идеја, немају убјеђења и немају вјере у оно што у политичком смислу раде. Из њихове политичке праксе наслућују се само политичке жеље које немају никакву разумну основу. То је парадоксално стање политичког ума.
Више пута сам говорио да присуствујемо крају политике. Има мноштво примјера који могу илустровати тај политички суицид. Недавно ми је млади активиста СНСД-а у Добоју испричао трагикомичну причу из свог политичког искуства. "За изборе сам", прича младић са резигнацијом, "лијепио плакате против нашег политичког противника Обрена Петровића. Називали смо га најпогрднијим називима. Био је за нас примјер најгорег у српској политици. Данас нам је тај исти Обрен Петровић политички шеф. Дошли смо у ситуацију да пред њим стојимо мирно." Наводио ми је имена десетине људи из других партија које је удомила његова странка.
Саосјећао сам са младим човјеком који је вјеровао у идеал политике и разумијевао политички активизам као частан посао који помаже бирачима да се опредијеле коме ће дати свој глас. Људи који су предано прихватили политички активизам данас су изгубили демократску наду пред безумљем политичких лидера. Они све мање вјерују политичкој елити која их увјерава да су њихови најбољи чланови они који су били најгори у противничким таборима ("прелетачи"). Инсталирана пракса подривања опозиционих странака је неразумна и погубна. Она ће се грдно осветити творцима шизофрене идеје да је добра политика на све могуће начине уништити политичког противника.
Лидери, жељни апсолутне власти, направили су од политике уцјењивачки бизнис који им гарантује лагодну контролу политичког и привредног простора. На најзначајније функције инсталирали су људе сумњиве прошлости и криминалних биографија којима се лако управља. Они су им кадрови од посебног политичког повјерења због тога што знају да су таоци и да могу страдати једино ако направе погрешан политички потез. Тако се номенклатура на власти приближава мафијашкој организација, што снажно дискредитује саму идеју политике као часне и неопходне друштвене дјелатности.
Изборне крађе и преваре, коалиционо трговање и трговање политичким позицијама (у којима је све више понижавања и самопонижења!) попримило је размјере својеврсног криминала који остаје изван домашаја правосудне власти. Гомиле необразованих, недаровитих и неталентованих људи добиле су прилику да управљају државним пословима. Држава, као синоним и огледало добре власти, нестаје под налетом неспособних и неодговорних. Готово свакодневно присуствујемо суноврату политике о којем ће се тек говорити.
Код Иљфа и Петрова, у роману "Дванаест столица", постоји лик бравара који је од остатака мотоцикла направио стационарни мотор. Тај мотор је изгледао као прави - једино што није радио! Данашњи политичари по свему личе на тог бравара.
(Бранко Перић/Независне)
(Аутор је судија Суда БиХ)
Нажалост, домаћи политичари нити знају шта хоће нити разумију како могу савладати кризе које су произвели и које стално производе. Видимо то и на примјеру правосуђа које се систематски подрива умјесто да се спашава од разорног самоурушавања. Анализу функционисања правосуђа сачиниће Европска комисија умјесто институција БиХ. Ових дана очекује се извјештај судије Рајнхарда Прибеа. Од домаћих политичара на власти се не очекује ништа. Они годину дана након избора нису у стању да конституишу власт. Да су знали то да учине, могли су ићи у сусрет Прибеу.
До данас су могли бити на дневном реду парламента бар закони о ВСТС-у и Закон о Апелационом суду БиХ.
Очигледно је да од домаћих политичара неће бити користи за посрнуло правосуђе. Оно годинама није у фокусу наших политика. Никада ниједан политичар није проговорио о проблемима правосудног система и значају владавине права. Никада се ниједан политичар није огласио поводом многих правосудних скандала (осим када је требало подржати некога од инсталираних извођача радова). Нико никада није јавно отворио ниједан правни проблем. Као да живимо у земљи савршеног законодавства и најефикаснијег правосуђа. Нема правосуђа у програмима политичких партија. Нема га ни у плановима и програмима рада законодавних тијела. Када се на дневном реду нађу годишњи извјештаји о раду правосуђа, страначки јастребови испале салве критика и истог се дана све заборави као да није ни постојало. Никоме не падне на памет да затражи посебне извјештаје о тенденцијама у структури криминала, о сајберкриминалу, о коме само ријетки појединци нешто знају, о законском моделу који генерише злоупотребе у јавним набавкама, о трошковима правосуђа који стално расту, о буџетском новцу који одлази на одбране по службеној дужности... Дуго времена политику правосуђе не интересује.
Кривично правосуђе је дефинитивно изгубљено. Данас је оно под потпуном политичком и полицијском контролом. Стиче се утисак да се институције данас баве прикривањем криминала, а не његовим откривањем. Истрагама озбиљног криминала данас се бави неколико медија и неколико новинара ентузијаста и авантуриста. И раде то боље од државних институција! Политика је преко својих полуга у правосудни систем инсталирала људе који су спровели до сада најефикаснију парализу тужилачког система. Стотине тужилаца данас нису у стању да за годину дана проведу десет озбиљних истрага. То, наравно, не мора да значи да су тужиоци неспособни, али сасвим сигурно значи да су институције у рукама некомпетентних и да су под контролом политика.
Због тога ме брине став високог представника. И напушта ме нада да би извјештај судије Рајнхарда Прибеа могао утицати на рјешавање проблема нашег правосуђа.
Однос политике према правосуђу исти је као и однос према здравству, образовању, култури, науци, породици, природном богатству, екологији... Исти као и однос према самој себи. Свуда су трагови пустошења. Стиче се утисак да домаћи политичари уопште нису свјесни шта раде. У ономе што раде не види се никаква историјска перспектива. Оно што се види јесте гола похлепа за богатством и трајном и неограниченом влашћу. Политичари немају јасних и реалних политичких идеја, немају убјеђења и немају вјере у оно што у политичком смислу раде. Из њихове политичке праксе наслућују се само политичке жеље које немају никакву разумну основу. То је парадоксално стање политичког ума.
Више пута сам говорио да присуствујемо крају политике. Има мноштво примјера који могу илустровати тај политички суицид. Недавно ми је млади активиста СНСД-а у Добоју испричао трагикомичну причу из свог политичког искуства. "За изборе сам", прича младић са резигнацијом, "лијепио плакате против нашег политичког противника Обрена Петровића. Називали смо га најпогрднијим називима. Био је за нас примјер најгорег у српској политици. Данас нам је тај исти Обрен Петровић политички шеф. Дошли смо у ситуацију да пред њим стојимо мирно." Наводио ми је имена десетине људи из других партија које је удомила његова странка.
Саосјећао сам са младим човјеком који је вјеровао у идеал политике и разумијевао политички активизам као частан посао који помаже бирачима да се опредијеле коме ће дати свој глас. Људи који су предано прихватили политички активизам данас су изгубили демократску наду пред безумљем политичких лидера. Они све мање вјерују политичкој елити која их увјерава да су њихови најбољи чланови они који су били најгори у противничким таборима ("прелетачи"). Инсталирана пракса подривања опозиционих странака је неразумна и погубна. Она ће се грдно осветити творцима шизофрене идеје да је добра политика на све могуће начине уништити политичког противника.
Лидери, жељни апсолутне власти, направили су од политике уцјењивачки бизнис који им гарантује лагодну контролу политичког и привредног простора. На најзначајније функције инсталирали су људе сумњиве прошлости и криминалних биографија којима се лако управља. Они су им кадрови од посебног политичког повјерења због тога што знају да су таоци и да могу страдати једино ако направе погрешан политички потез. Тако се номенклатура на власти приближава мафијашкој организација, што снажно дискредитује саму идеју политике као часне и неопходне друштвене дјелатности.
Изборне крађе и преваре, коалиционо трговање и трговање политичким позицијама (у којима је све више понижавања и самопонижења!) попримило је размјере својеврсног криминала који остаје изван домашаја правосудне власти. Гомиле необразованих, недаровитих и неталентованих људи добиле су прилику да управљају државним пословима. Држава, као синоним и огледало добре власти, нестаје под налетом неспособних и неодговорних. Готово свакодневно присуствујемо суноврату политике о којем ће се тек говорити.
Код Иљфа и Петрова, у роману "Дванаест столица", постоји лик бравара који је од остатака мотоцикла направио стационарни мотор. Тај мотор је изгледао као прави - једино што није радио! Данашњи политичари по свему личе на тог бравара.
(Бранко Перић/Независне)
(Аутор је судија Суда БиХ)
Повезане вијести
Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској
Босна и Херцеговина
7
Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа
0
ПОСКОК открио детаље велике акције у БиХ - Ухапшено 15 особа
10
Централна банка БиХ пушта у оптицај нове кованице
1
Велика акција ПОСКОК-а: Заплијењено 110 кг дроге, међу 11 ухапшених некадашњи пратилац Ненада Нешића
84
Ухапшен Тузлак, пронађена три кг дроге и пиштољ
2
Коментари (42)
Кале
Све то знамо,поставља се питање да ли има висе тих који проводе ту назови политику или нас других који нисмо полтрони,сјецикесе,бандити разних фела и докле цемо гледати како растурају и народ и имовину и ово мало јос сто је остало???
Циклама
Фантастицан текст. Као уосталом и сви које написе судија Периц. Све је ово, назалост, овако. И нема нам помоци.
јх
опустосила америка са својим слугама домацим изродима
бранко
Шта рећи а не заплакати! Има ли рјешење? Условљена беспомоћност и намјерно сљепило.... Ко ће да дигне глас?
Ноћна птица
Мени је познато да онај ко брани криминалце и уручује им признање није ништа друго до криминалац. Молим патријарха да се освијести, ако незна ко је додик или ако је његов саучесник нека одступи са тако високе позиције у Српској православној цркви. Овим потезима деградирао је све вриједно у цркви. Срамно.
Сако
Ако се икад укине РС онда це то бити заслуга Додика, Спирица,Обрена и остале гамади
На залост
И ублазена констатација увазеног судије говори о стравицном разарању друства умрезене криминалне хоботнице.
Ветеран
СВИ НАШИ ПОЛИТИЧАРИ СУ НАШ ПРОИЗВОД, ПО КО ЗНА КОЈИ ПУТА.НИСУ ОНИ САМИ ДОШЛИ, БИРАЛИ ИХ ОВИ КОЈИ САДА НЕШТО КРИТИКУЈУ И ТАКО ЕВО 30 ГОДИНА.
Титаник
Тешко фирме овстају и кад их пазиш , водиш рачуна о свакој марки а ово што ради Режимска власт могу упоредити само са Алибабом и 40 разбојника.
Познавалац прилика
Ма и тај активиста из Добоја није частан, он је ту из голог интереса, да и он нешто ућари. Зар може неко бити члан или симпатизер мафије јер је СНСД и његови сатрапи мафијашке организације. Самим тим тај активиста је члан мафије. Мислим да смо ми страшно необразован, неписмен, некултуран народ. И сва ова пропаст друштва је производ тога.
Еј мој глупи народе!
Ово је мафијашка власт одавно. Мафија влада државом. Пропст загарантована, само нас неко чудо може спасити. Са мафијом се треба борити али не на изборима.
СМИЈЕШНИ ДОДИК
Ја као обицан градјанин ове земље висе невидим будуцност своје дјеце овдје, а колико видим и слусам околину сви исто мисле. Замислите само ово, а не знам да ли сте цули да дјеца у седмим и осмим разредима разговарају о одласку из земље када заврсе сколе, па се ви запитајте докле је ово стање досло. Ми немамо нормалне политицаре који зеле нормално стање, вец им одговара овакво какво јесте јер немају одговорности низаста и први пут цујем да неко овако тацно описе ситуацију у БиХ, која је сигурно оваква јер знам из лицног искуства. Овдје само неписмени и подобни пролазе добро поготово у дрзавном сектору, сколство униставају дјеци максимално, полиција је одавно приватизирана од стране странака, привредни криминал несмију истразивати, тузиоци су корумпирани до максимума, кривицни закон погодује само криминалцима, а судије га тумаце како им одговара, у бити све је код нас од спорта до суда под окриљем странака, нема ниста независно од њих, зато људи који су оперисани од национализма и који зеле нормалан зивот за своју дјецу невиде другу опцију него да оду сто даље од БиХ у западне земље гдје се закони постују и гдје имас нормалан зивот и егзистенцију и наравно то подрзавам јер овдје никада неце бити добро и нормално због три стране које само вуку на своју страну и блате Тита који им је оставио много фабрика које пљацкају и данас и слузе им за униставање даље ове дрзаве. Пуно поздрава вам зели мој здрав разум који неце никада унистити ови који владају и који мисле да су свима замутили памет!!!
Родољуб
Све је тако као сто господин Периц казе. Познато је да свакој земљи којој странци наметну водју, не писе се добро. Додика су са тенковима СФОР-а ( Нато-а) довели србима поставили за водју. Тако су и Тита поставили и како смо завршили? Ратом у сред Европе. Српски народ мора се ријесити црвене секте ако мисли и зели да остане и опстане на овим просторима. Мора се активирати патриотске снаге пре свега цасни борци који су крварили за РС! Нама данас управљају дезертери и ратни профитери криминални тајкуни. Сто се тице Добоја то је нас стигла клетва. Добој је окрузен светим просторима Озреном. Требавом и Крњином и не схватљиво је ста је српски народ тамо урадио са овим несретни Обреном. Зато и сматрам да је то клетва бозија!
Рајмо
Господин Периц показао слику насег друства једино нас могу спасити овКви људи
На крају свега
Интервју за сваку похвалу. Свакодневно сам у ситуацији да размишљам о систему у којем живимо заковани годинама без икакве наде за помаке набоље и увијек на крају резимирам питањем којег поставим себи "какви су то људи који такве ствари раде, какви су то мозгови који могу да изњедре таква рјешења". Мој закључак се увијек своди на исто. То су неваспитани људи без имало морала. Само такви људи могу да гурају таква рјешења и само такви безобзирни људи могу без имало гризе савјести да раде на штету других. Има једна стара изрека која дефинисе у сваком поглефу те несрећнике, а то је "да их је правио го к..ац".
Еx
Свака цаст г-дину Перицу! Све сто је рекао наса је сурова реалност. Заробљеници смо исфрустрираних и неспособних политицара, без идеја и перспективе. Они су опљацкали и покрали све сто су стигли. Народ пруза пасиван отпор тако сто напуста земљу.
$$
А тај обрен је неки гробар или сам погресно схватио? сваста о њему написаше људи али ниста да би нормална цовјек протумацио као позитивно.
СНСД
Самостална Република Српска це битинолицење правде, слободе и постења, економски најјаца земља на свијету. Зивио Милорад Додик дозивотни Предсједник и Зељка Цвијановиц најхрабрија зенансвијета. Зивио СНСД!
ре
Овај открио Америку. Треба се дизати на устанак против ових што пустоше а не причати причине приче.
ДОБОЈ 2019
Добој осликава сву НЕМОЋ политичке елите у РС тј. СНСД-а. Додик је Обрену препустио Добој само да би угасио дио пошара који букти у РС. Добојски СНСД нема никакве везе са Додиковим СНСД-ом... сад је то СНСД франчиза у Добоју тј. лична странка Обрена Петровића.... Питање је времена када ће СНСД нестати са политичке сцене баш као што нестаде ДС у Србији!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.