Ердоган тражио да попусте Додику за формирање власти

Према информацијама Журнала, Ердоган је то тражио на београдском састанку иза затворених врата којем су, осим њега, присуствовали чланова Предсједништва БиХ и  предсједник Србије Александар Вучић. 

"Комшић и Џаферовић су одбили тај Ердоганов приједог, а Вучић се обавезао да ће додатно разговарати са Додиком о формирању Савјета министара БиХ", казао је извор Журнала. 

Након овог састанка, Ердоган је на конференцији за медије у Београду рекао да је "неопходно да се што прије ријеши питање формирања власти у БиХ". Управо на хитном формирању Савјета министара инсистира српски члан Предсједништва БиХ и лидер СНСД-а Милорад Додик који, притоме, одбија да бх. власти у средиште НАТО-а пошаљу Годишњи национални програм познатији као АНП, чиме би БиХ направила додатни корак на путу према чланству у НАТО-у. 

Истовремено, предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић и бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић инсистирају на провођењу Закона о одбрани БиХ који прописује сарадњу са НАТО-ом, те слањем АНП-а условљавају формирање новог сазива Сазива министара БиХ. У причу су се укључли и поједини високи званичници Европске уније, попут Јоханесса Хахна који је покушао изаћи у сусрет Милораду Додику, предлажући да се питање АНП-а накнадно рјешава. Додик је прошле седмице добио поруку и од руског министра вањских послова Сергеја Лаврова. 

"САД и неке водеће западноевропске државе захтијевају да бошњачке и поједине хрватске политичке парије које су под њиховим утицајем заузму курс ка стварању унитарне државе у БиХ. Циљ је једноставан - увести БиХ у НАТО", казао је Лавров. 

Прије десет дана и руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов у изјави сличној оној Ердогановој казао је да је "неопходно што прије формирати Савјет министара БиХ". Посљедњих година на међународној политичкој сцени дошло је до приближавања ставова Руске Федерације и Републике Турске, а руски предсједник Владимир Путин неколико се пута састајао са руским предсједником Ердоганом. Посљедњи такав састанак одржан је крајем августа ове године. 

Према информација Журнала, турске дипломате су почетком прошле године биле против одлуке НАТО-а да се према БиХ активира МАП, односно Активациони план за чланство у НАТО-у. Да је Турска по том питању била неодлучна доказује и прошлогодишња изјава тадашњег турког премијера Бенали Yилдрима. 

"Наши односи с Русијом такође могу повећати узајамну сарадњу с овом регијом. И са САД-ом и са Русијом желимо имати добре односе. Усвајање МАП-а могло би изазвати одређене нестабилности у БиХ, јер српска страна жели да се то деси", казао је Yилдрим. 

Након недавне посјете БиХ турски предсједник Ердоган се састао са члановима Предсједништва БиХ, а Милорад Додик је након тог састанка казао да је "Ердоган велики предсједник велике земље". Ове седмице, непосредно пред трилатерални сусрет у Београду, Додик је у интервју за ФТВ казао да турски држављани који се налазе у БиХ, а које турске власти доводе у везу са ФЕТО покретом требају бити изручени тој земљи. Лидер СДА Бакир Изетбеговић је прије београдског сусрета изјавио да "Ердоган и Вучић могу релаксирати атмосферу", те изразио наду да би ускоро могло доћи до формирања власти у БиХ.

(Журнал)