Смјернице ВСТВ-а ишле у корист зараде Милана Тегелтије у арбитражама

Он је тражио да се проценат накнаде повећа са 20 на 40 посто просјечне плате носилаца правосудне функције. За БИРН БиХ је казао да му нису у потпуности исплаћене све накнаде из три арбитраже.

“Не мислим да сам прекорачио ни један дио у тим Смјерницама. Мислим да сам унутар Смјерница са 40 посто. Ја сам унутар Смјерница. Мени није ништа исплаћено у оквиру тих 20 посто”, каже Тегелтија и додаје да није знао колики ће износ зарадити када је договарао рад на арбитражама

Већина чланова ВСТВ-а одбила је да одговори на питања БИРН-а БиХ око измјена Смјерница и Тегелтијине зараде. У Мисији ОЕБС-а у БиХ казали су да сматрају како предсједник Тегелтија није био довољно пажљив и отворен у вези с накнадама и да је о томе требао обавијестити надлежну комисију и друге чланове ВСТВ-а.

Нејасне и (не)обавезујуће Смјернице

Смјернице о спречавању сукоба интереса ВСТВ-а су оставиле простора за широк начин тумачења и нису навеле да ли се ради о бруто или нето плати, како се израчунава просјечна плата, нити да ли се годишња зарада збраја или се за сваки посебан случај рачуна одвојено.

Према Тегелтијином тумачењу, проценат се рачуна на основу највеће годишње, а не просјечне плате у правосуђу, како је наведено у Смјерницама. Највећу плату у правосуђу има предсједник Суда БиХ и она износи до 6.500 КМ с доприносима, тврди Тегелтија.

Током првог разговора с БИРН-ом БиХ, Тегелтија је рекао да му је исплаћен пуни износ једне арбитраже од 30.000 КМ. Тај износ накнаде даје проценат од 38 посто у односу на највишу плату од 6.500 коју је навео Тегелтија. У накнадном писаном одговору је навео да му је током 2018. године исплаћена само половина једне арбитраже односно 15.000 и друга накнада од 7.000, што је укупно 22.000 КМ. Прва накнада даје проценат од 19,2 посто а збирна годишња проценат од 28 посто, у односу на највећу годишњу плату од 78.000 КМ.

Из фирме која је требала исплатити арбитражну накнаду нису одговорили на упит БИРН-а БиХ колики износ су му исплатили до краја 2018. године.

Тегелтија сматра да је неправилно третирати три учешћа у арбитражи као један ангажман и из “такве погрешне почетне премисе извлачити било какве закључке”.

“Према томе, ни један исплаћени износ за посебно уговорену активност арбитра не прелази износ предвиђен Смјерницама о спречавању сукоба интереса ВСТВ-а, а не прелазе га ни сви заједно”, каже Тегелтија.



Из Мисије ОЕБС-а, која надгледа рад правосуђа, за БИРН БиХ је речено да је Тегелтија могао бити пажљивији када је прихватио послове арбитра. Спречавање сукоба интереса подразумијева да су индивидуална одговорност и особни примјер од највеће важности, сматрају у ОЕБС-у.

Током 2018. године Тегелтија је био арбитар у три случаја и одлуком суда је зарадио 44.000 КМ, о чему је у мају 2019. писао онлине магазин “Журнал”. Тегелтија је потврдио да је био арбитар у три случаја, што показују и документи у које је БИРН БиХ имао увид. Арбитражни суд је у два случаја одредио да ће се Тегелтији исплатити износ од по 7.000 КМ, а у једном случају износ од 30.000 КМ. Овај посљедњи износ премашује половину Тегелтијиних укупних годишњих прихода од око 51.000 КМ.

Неколико седмица након одлуке о исплати износа од 30.000 КМ, 27. новембра 2018. године, на сједници ВСТВ-а је, на приједлог Тегелтије, једногласно донесена Одлука о измјени Смјерница, гдје се износ накнаде повећао на 40 посто.

До измјена процената, тврди Тегелтија, дошло је због усклађивања Смјерница са ранијом иницијативом за измјену Закона о ВСТВ-у.

“До измјене процената са 20 на 40 посто дошло је ради конзистентности односно због усклађивања Смјерница са иницијативом за измјену Закона о ВСТС која је урађена знатно прије и која предвиђа управо проценат од 40 посто и са тим су се сложили сви чланови ВСТС, јер је било неразумно да у Смјерницама прописујемо мањи проценат него што смо га предвидјели у измјенама Закона о ВСТС”, каже Тегелтија.

Према Тегелтији, Смјернице свакако представљају “упућујући” документ и нису обавезне.

“Оне не представљају подзаконски општи акт који се зове правилник и који прописује нешто на основу закона”, каже Тегелтија за БИРН БиХ.

Мисија ОЕБС-а у БиХ има другачије мишљење о обавезности Смјерница.

“Иако није нужно погрешно рећи да Смјернице за спречавање сукоба интереса у правосуђу не представљају закон или пропис, не слажемо се са ставом да нису обавезујуће, јер су утемељене у закону – укључујући Закон о ВСТВ-у БиХ, који предвиђа да чланови ВСТВ-а буду особе високих моралних квалитета и професионалне непристрасности – а говори и о неспојивости правосудне функције с обављањем других послова”, наведено је у одговору из ОЕБС-а.

Тегелтија је рекао да није унапријед могао знати колике ће износе зарадити у арбитражама, јер се износи не одређују уговарањем, него тарифама за арбитре.

“Када је уговарана арбитража, уговарана је најнижа могућа и сви могући одбици”, каже Тегелтија.



Различити ставови о износима плата

У Смјерницама за спречавање сукоба интереса у правосуђу се након измјена наводи да “накнада за образовне и стручне активности треба бити разумна и не би требала прећи износ од 40 посто просјечне годишње плаће носилаца правосудне функције у БиХ”. Тегелтија је појаснио да се то односи на највећу исплаћену плату у правосуђу.

У одвојеном одговору, ВСТВ БиХ је за БИРН БиХ рекао да “нема увид у стварно исплаћене плаће судија и тужилаца, тако да не можемо прецизно утврдити која је ‘највећа исплаћена плаћа у правосуђу за 2018. годину’”. У наставку одговора је наведено да основна мјесечна плата предсједника Државног суда, која укључује порез на доходак, може износити до готово 5.000 КМ.

Тегелтија сматра да Смјернице нису прекршене јер се приходи рачунају за једну календарску годину.

“Накнадни пропис увијек ставља ван снаге претходни пропис. У истој години су донесене те Смјернице и оне су кориговане”, каже Тегелтија.

Чланица ВСТВ-а Амила Мимица-Куносић је рекла како сматра да се промјене у Смјерницама не могу примјењивати ретроактивно и објаснила да “тачка 3” Одлуке о измјени Смјерница наводи да “одлука ступа на снагу с даном доношења”.

“Ако се изузетно донесе неки пропис па се жели примијенити на неке ситуације прије доношења тог прописа, онда се то мора искључиво регулисати”, каже Мимица-Куносић.

Она је казала да су Смјернице “недоречене” и да не може тврдити да ли их је Тегелтија прекршио јер нема све документе, али да чланови Вијећа морају водити рачуна о одредбама, те да се не може рећи да су Смјернице упућујуће.

“Како ћемо тражити од носилаца у правосуђу да их поштују и да сматрамо да крше етичке кодексе ако се чланови Вијећа не понашају у складу са Смјерницама”, каже Мимица-Куносић.

Зашто постоје Смјернице?

Судија Суда БиХ Бранко Перић је за БИРН БиХ казао да ВСТВ “одавно игнорише властите акте, сводећи их на произвољно тумачење”.

“Донијети правни акт о властитом понашању па као творац тврдити да није обавезујући јесте апсурд. Зашто су га и за кога доносили?!”, каже судија Перић.

Перић је казао да је “правни нонсенс” тврдити да се ограничење хонорара односи на појединачне случајеве, јер обесмишљава саму идеју о ограничењу хонорарних зарада.

Из ОСЦЕ-а су за БИРН БиХ рекли да “није неуобичајено да се носитељи правосудних функција нађу у ситуацији сукоба интереса”, али да се тада морају понашати “правично и одговорно”.

“У овом конкретном случају, то се могло учинити тако да се Сталној комисији за судијску и тужилачку етику, независност и неспојивост питање компатибилности упути на прелиминарну оцјену, а потом да о томе одлучује ВСТВ на пленарном засједању”, сматрају у ОСЦЕ-у.

Новинари БИРН-а су покушали ступити у контакт и са осталим члановима ВСТВ-а, али је шест чланова одбило разговарати, док остали нису одговорили на позиве и е-маил поруке.

Законом о ВСТВ-у није прописана забрана за судије да буду арбитри, а иста забрана није предвиђена нити Кодексом судијске етике, појаснили су за БИРН БиХ из ВСТВ-а.

(Детектор.ба)