Колико кошта одлазак младих из региона?

Истраживање „Трошкови емиграције младих" спроведено је да би се показало колико земље у региону кошта одлазак младих људи.

„Свесни смо да се одлазак младих људи не може само новчано квантификовати, али важно је било да покажемо колико те земље и друштва губе одласком једног младог човека", каже за ББЦ на српском истраживач Института за развој и иновације (ИРИ) Ненад Јевтовић.

Он додаје да је циљ био да се препознају и позитивни и негативни ефекти емиграције.

Истраживање у Србији, Црној Гори, Северној Македонији и Албанији спроведено је уз подршку Вестминстерске фондације за демократију.

1. Губитак друштвеног производа

Волики је губитак за БДП одлазак младог човека.

Уместо у својој земљи, емигрант ради на друштвеном производу стране земље.



О бруто друштвеном производу (БДП) врло радо говоре економски стручњаци, али и политичари - посебно када процене да би им одговарало да се похвале извесном стопом његовог раста.

Управо БДП на посебном је удару када из једне земље одлазе млади људи јер та вредност представља све оно што појединци у једном друштву створе за годину дана.

„Млади људи одласком не стварају више у сопственој земљи, него у оној у коју су отишли.

У друштву из којег су отишли, неће бити оних који ће му доприносити", каже Јевтовић.

По човеку који оде, у региону највише губе Црна Гора и Србија, а нешто мање Северна Македонија и Албанија - све то због општег нивоа БДП-а у тим земљама.

Међутим, штета се не завршава ту - када су млади људи у питању, она је дуготрајна.

„Ми очекујемо од младих људи да буду они који ће подићи ниво друштвеног производа, а ви не губите само актуелни просек већ заправо оног ко тај просек може да унапреди", закључује истраживач ИРИ-ја.

2. Трошкови образовања

Колико кошта образовање једног емигранта?

Земље Балкана оволико уложе у једног дипломца који их напусти.



Осим будућег изгубљеног доприноса друштвеном производу, млад човек у емиграцију са собом носи и оно што је у њега до тада уложено.

„И земља и породице инвестирају у образовање - све док млад човек не напусти земљу, то је инвестиција.

Али када је напусти, то постаје трошак", каже Јевтовић.

Овај трошак највиши је у Србији, пре свега због општег нивоа цена, плата у образовању.

Нешто је мањи трошак Црне Горе и Северне Македоније, док је овај губитак у Албанији најмањи - због најнижих улагања у образовање.

Када се упореде износи колико земље Балкана улажу у образовање, а колико се за исту сврху издваја у Немачкој, долази се до закључка да земље у које одлазе млади људи добијају стручњаке и десет пута „јефтиније" од оних које саме образују.

„Сасвим је разумљиво зашто је за Немачку исплативо да добија младе и образоване људе са Балкана по нижим ценама.

Боље је увозити сјајан, квалитетан производ него га правити у сопственој земљи по изузетно високим ценама", указује истраживач ИРИ-ја.

3. Позитивни ефекти - дознаке

Колико се у земље Балкана врати кроз слање новца из емиграције?

Дознаке чине одређени проценат бруто друштвеног производа.



Део новца из дијаспоре на крају се ипак врати у матицу - емигранти неретко шаљу део своје зараде породици која је остала код куће.

„Уколико бисмо само посматрали укупне бројке, могли бисмо да закључимо да дознаке могу делимично да надокнаде губитак због одласка младих људи", каже Ненад Јевтовић.

Ипак, до потпуно другачијих закључака долази се када се погледају подаци за шта се користи новац који стигне из иностранства.

„Не можемо будући развој заснивати на дознакама јер само један до три одсто дознака годишње одлази у инвестиције.

Готово комплетан новац одлази у потрошњу или некретнине - људи из емиграције шаљу новац да би породице преживеле или се купују станови и граде куће", наводи Јевтовић разлоге зашто је балкански сан о финансирању из иностранства на дуге стазе неодржив.

Извор: ББЦ на српском