Брисел: Неизвесна судбина Албаније и С. Макединије

Дипломатски извори наводе да земље чланице покушавају да дођу до заједничког текста закључака којим би се послала позитивна порука земљама кандидатима, али не и дало зелено светло за почетка приступних преговора.

Разговори ЕУ лидера о проширењу и процесу приступања Унији почели су нешто иза седам часова увече, а заједничког става није било ни након поноћи.

Иако велики број земаља ЕУ сматра да би требало почети приступне преговоре и са Албанијом и са Северном Македонијом, група земаља међу којима су Холандија, Данска и Шпанија залаже се за отварање преговора само са Скопљем, наводе извори са састанка.

Истовремено, Француска, Италија и Немачка одбацују идеју раздвајања почетка преговора Тиране и Скопља.

Француска се поред противљења отварању преговора са обе земље залаже и за промену методологије процеса приступања.

Извори из Европског савета кажу да земље чланице на првом месту Француска, Немачка, Холандија и Данска покушавају да усагласе текст који би одложио приступне преговоре Албаније и Северне Македоније за 2020. годину, али и покушао да ''охрабри'' ове две земље.

Питање проширења је била је прва тачка разговора лидера током вечере у Бриселу, одмах након усвајања споразума о Брегзиту.

Председник Европског савета Доналд Туск ово питање уврстио је на агенда самита ЕУ након неуспеха европских министра да постигну консензус око нових корака у приступном процесу Скопља и Тиране.

Из финског председавања ЕУ кажу да су земље чланице разматрале све могуће опције, међу којима и раздвајање почетка приступних преговора Северне Македоније и Албаније, како би постигле било какав напредак.

Француска је и том приликом остала при позицији да ни једна ни друга земља нису испуниле услове за почетак преговора, али и да се цео процес приступања треба реформисати пре наставка интеграција земља које желе да постану нове чланице Уније.

(Тањуг)