Школа у Бајинцима двије године без првачића

Седамдесетих година у овом селу у плодном Лијевче пољу било је више од 330 домаћинстава са око хиљаду чланова. Подручну школу у Бајинцима, која је у саставу  ОШ „Доситеј Обрадовић“ Разбој, од првог до четвртог разреда похадјало је око стотину ученика у двије смјене, а  неки разреди су имали и по два одјељења.

Данас, нажалост,   ово село на ушћу Врбаса у Саву броји  222 домаћинстава са око 700 становника, а на вратима педесетак кућа су катанци. Нека се више никада неће ни откључати, јер нема наследника или се никада више неће вратити да живе у овом селу.

Подручну школу од 3 до 5 разреда похадја свега 11 ученика, а да проблем буде већи у последње двије године  није било ни једног првачића.

 „Душа ме боли кад видим овако мали број ученика. А када сам ја ишао у ову школу, једва смо могли сјести  у клупе колико нас је било. Куда нас ово води?  Нешто треба учинити“, каже Саво  Митраковић, 70. годишњи Бајинчанин,  који је  у више  наврата помогао бившу своју школу.

 Директорка централне школе „Доситеј Обрадовић“ Тања Радомир каже да је Саво  помогао фарбање столарије, стављање вањске фасаде, финасирао изградњу  школске ограде и бетонирао прилазе и по0ставио капију. „Чак је плаћао, не само материјал, већ и мајсторе“, додаје Радомирова.

Мјештани Бајинаца су сложни када је у питању стварање услова за рад школе у њиховом селу. Тако је Милош Митраковић  реконструисао инсталацију за воду и уредио мокри чвор , а брачни пар Саша и Горица Дукић набавили су рачунаре са опремом. Мотив  за  помогне нашли су  у томе што су у овој  школи научили  прва слова, али и жеља да  школа има све што је потребно.  И више дјака.

Исти проблем имају и друге србачке школе, па  упис три првачића  у Подручној школи  у Пријебљезима  ове школске године наишао је на велику радост у централној школи.

А да је пад наталитета  достигао забрињавајуће размјере,    потврдјује  још један примјер из Бајинаца. Мјесни фудбалски клуб Младост, након оснивања 1975. године могао је саставити три тима од играча из овог села, а  данас  једва  има екипу за почетак утакмице и то са  играчима из више  села.

 Овој невеселој, али забрињавајућој причи додајмо  још један катастрофалан податак – србачка општина је за 25 година, према попису  из 2013, године,  остао без ПЕТ ХИЉАДА СТАНОВНИКА.

(БН/С.К.)