Мигранти и даље без воде у кампу код Бихаћа

Како сазнајемо, овај камп, успостављен на некадашњој градској депонији, и даље је затрпан и смећем, јер је јуче обустављен и одвоз отпада.

Подсјећамо, директор кантоналне Цивилне заштите Џевад Ливаковић је јуче обећао да ће ова институција финансирати снабдијевање водом и одвоз смећа са Вучјака до Нове године, али та одлука, очигледно, још није стигла до реализације.

Вода ће вјероватно у наредних неколико дана стићи на Вучјак, али неко трајније рјешење за овај, као ни за друге кампове на подручју Бихаћа и Унско-санског кантона, који се већ двије године боре да како-тако збрину на десетине хиљада миграната, још се не назире. Хуманитарна катастрофа је на помолу, поготово што долази зима, а 15. новембра истичу уговори за два велика мигрантска кампа: “Мирал” у Великој Кладуши и “Бира” у Бихаћу.

Кантонална Влада поново тражити да се отвори велики мигрантски центар на подручју српског села Медено Поље, код Босанског Петровца, у који би се преселило око 2.000 миграната из  “Мирала” и “Бире”,  али се локално становништво жестоко успротивило томе. Петровчани и Дрварчани су припријетили да ће блокирати пут, ако мигранти стигну у Медено Поље.

Упркос одлучном ставу кантоналних власти да ријеше мигрантску кризу, у Бихаћу ни највећи оптимисти не вјерују да је рјешење близу.

– Тешко мигрантима, несретницима, али тешко и нама с њима. Они бар знају куд су пошли и држи их нада да ће тамо ипак стићи, али ми, богами, губимо наду – рекла је за Српскаинфо једна Бишћанка, власница пиљаре у центру града, у коју мигранти често свраћају: неки да пазаре, а неки да украду струк лука или флашицу воде.

У Бихаћу се боје да ће тога бити још, поготово након јучерашње најаве да се и хуманитарци Црвеног крста на неки начин повлаче из Вучјака и да им убудуће неће слати храну као до сада, него ће мигранти добијати само један оброк суве хране. Прича се да ће то бити пола хљеба, конзерва и флашица воде.

И док се његови другови и сапатници муче да се, уз помоћ лошег енглеског, споразумију са локалним становништвом и трговцима у продавницама, како би набавили храну и воду, Пакистанац Рана Интизар Ахмад (40) нема проблема с енглеским. Овај самоуки ИТ стручњак каже да је на путу три и по године, да је у БиХ стигао преко Турске, Грчке и Србије и да је у Србији мигрантима много боље него овдје.

Рана није пропустио да новинаре Српскаинфо пита “има ли каквих информација да ће Хрватска отворити границе за мигранте”. И док се с једне стране потајно нада овом очигледно немогућем рјешењу, он, као и други мигранти, настоји да успостави везу с кријумчарима, или како их они зову, “водичима”.

За два мјесеца, колико борави у Бихаћу, Рана је четири пута покушао да се домогне ЕУ. Покушаће опет. Из Вучјака или са неке друге локације, њему је свеједно.

(Српскаинфо)