Муке стараца: Притисли их болест и године
Стеван Милијашевић (77) из Гламочана код Српца сваког дана у инвалидским колицима вози на превијање седам година старију супругу Анђелку до сеоске амбуланте удаљене 2,5 километра од њихове куће.
Република Српска
Имао је Стеван срећу да је било лијепо вријеме, јер би, каже, у случају лошег времена морао плаћати 10 марака за долазак медицинске сестре њиховој кући како би превила болесну Анђелку, што је често чинио у протеклих 8 мјесеци.Толико је старица прикована за кревет.
„Супруга дуже времена болује од шећерне болести, а након повреде ноге, све је кренуло на горе. Одстрањени су прсти и дио стопала, али опоравак иде тешко, постала је непокретна и ко зна шта ће даље бити“, каже забринути Стеван.
Ближе родбине нема да би му помогли, а живи од невелике пензије зарађене у Хрватској, која једва да покрије скупе лијекове, како за супругу, тако и за њега коме је, такође, увелико нарушено здравље.
Дјеце немају, ни било каквог другог ослонца, а године и болест притисли. Неизмјерно су захвални Нени Ждрал из Бардаче која им је поклонила инвалидска колица која су остала од њеног покојног мужа.
„Колица ми дођу као аутомобил. То је велика помоћ и пуно се захваљујем господји Нени“, каже Стеван, који, иначе, своје недаће стојички подноси и чини све да олакша живот својој супрузи.
Не тражи милостињу, али би му свака помоћ добро дошла. Можда би и разумјевање мјештана могло бити веће, као и Центра за социјални рад у Српцу.
Највише би му значило да, доласком зимског периода, не мора плаћати долазак патронажне сестре србачког Дома здравља. Вјерује да још има добрих и хуманих људи.
(БН/С.К.)
„Супруга дуже времена болује од шећерне болести, а након повреде ноге, све је кренуло на горе. Одстрањени су прсти и дио стопала, али опоравак иде тешко, постала је непокретна и ко зна шта ће даље бити“, каже забринути Стеван.
Ближе родбине нема да би му помогли, а живи од невелике пензије зарађене у Хрватској, која једва да покрије скупе лијекове, како за супругу, тако и за њега коме је, такође, увелико нарушено здравље.
Дјеце немају, ни било каквог другог ослонца, а године и болест притисли. Неизмјерно су захвални Нени Ждрал из Бардаче која им је поклонила инвалидска колица која су остала од њеног покојног мужа.
„Колица ми дођу као аутомобил. То је велика помоћ и пуно се захваљујем господји Нени“, каже Стеван, који, иначе, своје недаће стојички подноси и чини све да олакша живот својој супрузи.
Не тражи милостињу, али би му свака помоћ добро дошла. Можда би и разумјевање мјештана могло бити веће, као и Центра за социјални рад у Српцу.
Највише би му значило да, доласком зимског периода, не мора плаћати долазак патронажне сестре србачког Дома здравља. Вјерује да још има добрих и хуманих људи.
(БН/С.К.)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (16)
Александар
Да ли је могуће доћи до рачуна те здравствене установе како би се уплатио новац како би медицинска сестра долазила ког њих кући и превијала старицу?
Јасенка Марковић Лах
Како могу помоћи овим старим људима имате ли неки жиро рачун да им уплатим новац ил адресу да им доставом ил купим лијекове.
куку нама са нама
Али он ће њу одгурати и да гласа за ове који им не пружају услове цивилизираног лијечења..према томе,идемо даље за исте паре
СрбинТеслић
Боже помози нам какви смо постали па зар мученику и њој болесној наплаћивати,Боже опрости нам
Лука
Зар овај цовјек много трази?! Бозе, бозе, њему наплацују 10км да је превију?! Страсно..
Рале
Казу воде бригу о свакоме градјану. Па бас зато сиротиња боли ову власт.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.