Влада РС: ОХР треба да затвори своја врата

У Извјештају се истиче да самоприсвојена овлашћења високог представника иду много даље од стварних дејтонских овлашћења, те указује на незаконитост тзв. “бонских овлашћења” која високом представнику, како он то тврди, дају право да намеће законе и кажњава појединце на основу обичне одлуке.

У овом документу се подсјећа да је и предсједавајући ОЕБС-а и бивши високи представник Мирослав Лајчак недавно изјавио да је прошло вријеме када је одлуке доносила међународна заједница умјесто политичара у БиХ, да циљ није продужавати међународни протекторат, него помоћи БиХ да постане потпуно независна, те да међународна заједница у БиХ треба да савјетује и посредује, а не да доноси одлуке.

Такође, подсјећа се и да је бивши високи представник у БиХ Волфганг Петрич у мају рекао да је “ОХР поратна институција” и да је вријеме “бонских овлашћења” прошло.

– И ЕУ је у свом Мишљењу о захтјеву БиХ за чланство признала да даљи рад високог представника са самоприсвојеним правом да упражњава тзв. ‘бонска овлашћења’ спутава напредак БиХ на путу европских интеграција… У Мишљењу Европске комисије каже се да је ‘тако интензиван међународни надзор, у начелу, неспојив са суверенитетом БиХ, па стога и са чланством у ЕУ”, истиче су 22. Извјештају Владе Републике Српске.

У документу се наглашава да Дејтонски споразум, као једини извор законитих овлашћења високог представника, није дао високом представнику такву диктаторску моћ.

– Ни Савјет за спровођење мира, ни Савјет безбједности УН нису дали високом представнику законско овлашћење изван мандата из Дејтонског споразума – констатује се у Извјештају.

У тексту се указује на Анекс 10 Дејтонског споразума који стриктно дефинише ограничен мандат на основу ког високи представник има овлашћење да “прати”, “одржава тијесан контакт са странама”, “помаже”, “учествује на састанцима” и “извјештава”, и он ни у ком случају не укључује ни назнаку овлашћења да доноси одлуке које су обавезујуће по владе и грађане БиХ.


 
– Штавише, бонска овлашћења крше право на самоопредјељење народа у БиХ и људска права која грађани БиХ уживају по основу важних обавезујућих уговора.

Коришћење бонских овлашћења је безакоње које је нарушило поштовање грађанских институција, посијало сјеме раздора и било значајан узрок штетних посљедица данашње политичке парализе на нивоу БиХ – наглашава се у извјештају. Високи представник је, додаје се у Извјештају, централизовао БиХ кршећи дејтонску структуру и изазвао непотребна политичка трвења, те годинама користио бонска овлашћења за систематично централизовање власти у Сарајеву супротно Уставу БиХ. 

У овом документу се подсјећа да је Кризна група утврдила да је “високи представник Педи Ешдаун наметнуо законе којима су уведена широка нова овлашћења државе, понекад на рачун ентитета”. Из Владе Српске указују да је високи представник често централизовао функције простом одлуком, на примјер када је формирао Суд и Тужилаштво БиХ, или наметнуо амандмане на уставе оба ентитета да би рашчистио пут за централизовано именовање судија и тужилаца.

– Када високи представник није доносио одлуке којима је уводио промјене у прилог централизацији, издејствовао би их пријетњама и присилом усмјерним против изабраних званичника, на примјер када је Парламентарној скупштини БиХ доставио закон којим је основана Обавјештајно-безбједносна агенција и наредио његово усвајање – наводи се у документу и подсјећа на Ешдауново признање у свједочењу пред Парламентом Велике Британије да је требало “доста завртања руку” да би политичари БиХ прихватили мјере које су ишле “изван Дејтона”.

Осврћући се на тврдња високог представника да Република Српска нема право да подноси извјештаје Савјету безбједности, у овом документу се оцјењује да је симптоматично неразумијевање и непоштовање дејтонске формуле, јер су

Инцкове тврдње недвосмислено супротне Уставу БиХ и одлуци Уставног суда БиХ која говори управо о том питању.



У документу се наводи и да Савјет безбједности никада није ставио приговор на директно достављање извјештаја Републике Српске о ситуацији у БиХ, те подсјећа да многе међународне организације и чланице Савјета безбједности имају представништва у Бањалуци или је често посјећују, конкретно ради остваривања директне комуникације са Владом Републике Српске.

У Извјештају се наводи да међународна заједница веома често не схвата значај дејтонских начела, значај федеративне структуре, те контроле и равнотеже за мир, стабилност и просперитет у БиХ, те се чини да опстаје погрешно схватање да федерализам води слабој власти у БиХ.

– Успјех федеративних система у многим другим земљама, примјера ради у Њемачкој, Швајцарској и САД, показује да то схватање није тачно. Често, управо регионална аутономија садржана у федеративној структури различитим групама омогућава да остваре успјешну унију – додаје се у овом документу.

(Срна)