Ранковић: Иринеја бачког за академика САНУ

„Шабачка црква кроз своју историју била је пијемонт духовности и културе, академије и универзитет, „Град на гори“, истакао је др Ранковић и додао:

„У шабачкој цркви је трон најугледнијих српских епископа, међу којима је седам академика и на десетине књижевних стваралаца који проносе славу шабачког храма широм отаџбине и света. Тројица шабачких епископа постали су поглавари Српске православне цркве: митрополити Михаило и Инокентије и патријарх Димитрије, први поглавар обновљене Српске патријаршије 1920. године. Многи међу њима били су најученији људи свог времена, велики беседници, теолози и писци значајних дела, због чега су као угледни ствараоци примани у највишу научну установу Српску краљевску академију научника и уметника“.

Упитан да за каже за РТВ БН да ли је духовно стваралаштво посустало међу вишом и нижом српском јерархијом данас, и да ли је то разлог што међу члановима САНУ данас нема ни једног епископа ни свештеника, протођакон Ранковић је одговорио:

-Желим да истакнем да Српска црква данас има велики број врло образованих теолога свих генерација. Неки од њих спадају у најугледније теологе православља и целог хришћанског света. Збиља, делује збуњујуће да САНУ није обратила пажњу на ту чињеницу. Као да се заборавља да се термин теологија појављује у дубокој старини код философа Платона који у свом знаменитом делу „Држава“, теологију одређује „као продубљивање онога у шта се верује“, док Аристотел у философском спису „Метафизика“ теологију назива „првом философијом“, науком о апсолутном бићу, „првом покретачу“, непроузрокованом. Одсуство теологије у САНУ обострани је хендикеп“.

На наше питање ко би, по његовом мишљењу, од теолога из Православне цркве у Републици Србији био најзаслужнији да буде примљен у „храм бесмртника“, Ранковић је без двоумљења одговорио:

„На првом месту Иринеј Буловић, епископ бачки. Ових дана изашло је капитално дело овог владике: Тајна разликовања Божанске суштине и енергије у Светој Тројици по светом Марку Ефеском Евгенику. На промоцији на Сајму књига ове године у Београду о књизи су говорили најугледнији епископи и теолози Српске цркве, митрополити Амфилохије и Порфирије и епископ Давид, једнодушно истичући да је ово најдубља и најбоља студија о светитељу и теологу о коме је, за протеклих пет векова, широм православнога и хришћанског света, на Истоку и Западу, написано на десетине студија и теолошких расправа.

Значајан осмовековни јубилеј српске црквене самосталности, по Ранковићевим речима, „ прилика је да се овај вишедеценијски пропуст исправи, владика Иринеј, мање-више познат је нашој најширој културној и црквеној јавности као врло образован теолог, ерудита и полиглота, писац и преводилац“.

Владичиним пријемом у Академију биле био на добитку две највеће и најзначајније националне културне и духовне установе српског народа, САНУ и Српска православна црква. Тим чином одало би се признање бројним духовним и културним прегаоцима међу српским свештенством, који су били пожртвовани чувари и носиоци писмености, културе и просвете кроз таму векова, од Светог Саве до данас -истакао протођакон др Ранковић.

(БН)