Инцко: Блокаду у БиХ праве СНСД, СДА и ХДЗ

У Савјету безбједности УН у Њујорку представљен је извјештај о стању провођења мира у Босни и Херцеговини за период од 16. априла до 15. новембра 2019. године, у склопу којег је напоменуто да су ентитетске владе усвојиле низ реформских мјера програма Европске уније, али и са жаљењем истакнуто да никакав напредак у формирању власти није постигнут.

– У коријену застоја, барем на нивоу државе и Федерације, је подјела између највећих националних странака – владајућих странака са сједиштем у Федерацији, Странке демократске акције (СДА) и Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), и владајуће странке са сједиштем у Републици Српској, Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Њихове конкурентске визије за земљу и њихово тумачење Устава Босне и Херцеговине је често против услова који су дио цивилног аспекта Општег оквирног споразума за мир, за чију сам провођења одговоран – рекао је Инцко.

Навео је како се стране не слажу око основних аспеката Устава Босне и Херцеговине, при чему неке странке са сједиштем у Републици Српској оспоравају саму улогу и овлаштења државе у њој, као и претходно договорене политике и правне обавезе према Сјеверноатлантском савезу (НАТО).

– У мају је достављено мишљење Европске комисије везано за европске интеграције Босне и Херцеговине, у којем је утврђено 14 кључних приоритета које власти Босне и Херцеговине морају испунити у склопу процеса према Отварање преговора о приступању, што је требало мотивирати политичке вође да превазиђу своје разлике и започну с кључним реформама. Умјесто тога, у августу је склопљен споразум о начелима за формирање власти који су потписали лидер трију горе споменутих политичких странака, а у фебруару је истекао без резултата, што је довело до још већих немира и пријетњи, посебно од СНСД, да се повуку из постојећих споразума – рекао је Инцко.

Навео је како је лидер СНСД и члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик запријетио да ће повући Републику Српску из споразума о легалном преносу надлежности са ентитета на државу који су два ентитета потписали прије успостављања јединствених Оружаних снага БиХ, јединственог Високог судског и тужилачког савјета БиХ и Управа за индиректно опорезивање БиХ.

– Господин Додик упозорио је да се сви закони и одлуке донесени ‘под притиском високог представника’, чак и они одобрени у Парламенту Босне и Херцеговине – пожалио се Инцко. 

Говорећи о Канцеларији високог представника казао је да је на врхунцу рада 2002. године ОХР имао 700 запослених и буџет од 25 милиона евра, док сада имају 92 запослених и буџет од 5,3 милиона евра.

– Током мог мандата буџет је смањен за 53 одсто, а број запослених за више од 58 одсто – рекао је Инцко и додао да су упркос томе задаци које имају углавном остали исти.

– С обзиром на изазове који су пред нама, Канцеларија високог представника мора задржати ефикасну способност ублажавања ризика за стабилност и охрабрити неповратан напредак. Смањење броја запослених представља велики ризик за организацију, а смањење финансијских средстава само погоршава проблем – истакао је Инцко.

(Клиx)