Ђака све мање а број наставника се повећава

Како се наводи у студији, у РС се 91 одсто укупних трошкова издваја за плате запослених, а у ФБиХ тај износ је такође висок и износи 87 процената. Ови износи, како је истакнуто, остављају мало простора за капиталне инвестиције.

– Не постоје механизми за систематско мјерење или праћење квалитета образовних инпута, резултата исхода, нити се повратне информације користе за процес доношења одлука – нагласили су у студији.

Истовремено, како је истакнуто, не постоје адекватна мјерила о ефикасности образовног програма, а издвајања за образовање, иако представљају значајан удио, не дају очекиване резултате.

– Исходи учења у БиХ су слабији од исхода који се постиже у ЕУ и региону, а присутан је и раскорак између вјештина које пружа образовни систем и оних које тражи тржиште рада – наглашено је у студији. Додају да се учинак наставника не мјери ни на систематичан ни продуктиван начин, нити се користи за доношење одлука о напредовању или награђивању наставника у складу с резултатима.

У студији препоручују да се крене у мијењање финансијских стимуланса у складу с постигнутим резултатима, да се уведу механизми оцјењивања рада наставника те да им се омогући развој и усавршавање, као и да се уведе ефикасно мјерење знања студената у школама.

– Ако се не крене у барем неколико од ових основних праваца, образовни систем ће вјероватно остати какав је сада, што ће онемогућити остваривање потенцијала људског капитала у будућности – наглашено је.

Неусклађеност вјештина и неадекватна знања, како је наглашено, ограничавају простор за раст фирми и отварање радних мјеста, а 50 одсто послодаваца вјерује да систем општег образовања не пружа одговарајуће вјештине будућим радницима. 

Све ово, упозоравају, утиче на лоше шансе дјеце да се остваре у каснијем животу, а уједно се смањује и удио опште продуктивности.

– Према индексу људског капитала Свјетске банке, дијете које се данас роди у БиХ постићи ће само 62 процента продуктивности кад одрасту у односу на оно што би могло бити кад би имало пуно образовање – наглашено је, уз напомену да овај проценат у Хрватској износи 72 одсто, а у Србији 75 одсто.

Посебно забрињавајући податак је да осамнаестогодишњак из БиХ након 11 година и седам мјесеци школовања у просјеку изгуби чак три године и један мјесец у смислу да му године проведене у школи не доносе знање.

Што се тиче заната, наглашено је да чак 70 одсто ученика уписује средње техничке школе без обзира на то што настави програм који ће похађати није усклађен с потребама тржишта рада.

– Педесет један одсто њих ради у струци, а половина их је нашла посао личним везама, а не путем каријерног савјетовања – нагласили су.

(Независне)