Драган Ђогић: Зашто ћутите браћо борци! (ВИДЕО)
Преносимо сјећање борца Драгана Ђогића о Митровдану, 1992. године у Невесињу: Драги пријатељи и саборци ја сам прекинуо неписани закон ћутања. "Нас нико не помену. То вам и могу опростити, али не могу никако, зашто данас ћутите, када се припрема дати повеља не-борцу, и то на најсветији дан за Невесиње и Републику Српску".
Република Српска
Недјеља – Борци:
Као и сваког дана, рано устајање, само ово јутро без трчања с наоружањем у рукама и у панцирима, јер нас је командир обавијестио да је нападнуто Невесиње и предлаже да идемо помоћи браћи, није требао два пута рећи.
Брзо смо били спремни, шаљу нам камион с возачем (возач мој отац Јово – сада покојни).
Долазимо у Невесиње.
Шаљу нас до ИКМ-а, с напоменом да је могуће да има убачених диверзаната, распоређујемо се на камиону, двојица на блатобране камиона с пушкама на готовс и полазимо, нисмо имали проблема до ИКМ-а.
Долазимо у ИКМ (истрено командно мјесто Невесињске бригаде)
Шаљу нас на Врањевиће, чују се непрекидне детонације, возач (мој отац) се препао, зезамо га – шта је прпа, ради гуза ко медуза, разбијамо му страх (кад сам остао без њега, схватио сам да је био велики човјек), а сами себи стварамо позитивну трему као да ћемо играти утакмицу.
Стижемо у Врањевиће.
Распоређују нас да замијенимо Билећке добровољце (ни данас ми није јасно зашто добровољци, али о том по том). Састајемо се с Билећанима, договор је да ми држимо положај док они оду сахранити погинуле,
вратили се у четвртак послије офанзиве (нико им није замјерио, витешки су се борили). Примамо борбу, свак себи зида и прави заклон, сипају гранате непрестано, зује што пушчани што снајперски меци.
Држимо положај од недјеље око 14-15 сати до понедељка вече, имамо рањених. Мијења нас Невесињска полиција до уторка ујутру, а ми се повлачимо до наших минобацачлија да преспавамо под шатором. У ноћи полиција напустила положај који смо држали и повукла се према позадини.
Ћиро и ја се спуштамо до полиције, предводимо их и враћамо изгубљени положај. Ђера, (добар борац и ратник), назива Ћиру и мене Мирко и Славко. У мојој јединици “Црвене беретке”, мени је било 23 године и био сам међу старијима, остали голобради момци од 18-20 година, а већ искусни борци.
Кад смо уторак добили храну, а између осталог и топлу питу, добијамо информацију да се и млади и старо дигло, пуне вреће с пјеском, кухају, пеку. Тада смо знали да Невесиње неће пасти и сигуран сам да смо у тим тренуцима били спремни сви до једног изгинути само да очувамо положај.
Лијево и десно од нас били су борци из разних јединица и витешки су се борили да сачувају положај. Чини ми се да је уторак најжешћи био, највише код нас рањених, а код осталих јединица и погинулих. Сигуран сам што код нас није било погинулих је паклена обука, коју смо свакодневно радили, а златно правило је гдје год станеш, тражи и прави заклон. Издржали смо и уторак.
Сриједа је била пјесма у односу на предходна три дана.
Четвртак
Тајац, броје се погинули и рањени.
У “Црвеним береткама”, од 21, 4 теже рањена (Нешо Б, Горан С, Горан Ђ и Љубиша В) и 7 лакше рањених. С поносом могу рећи у име сабораца и мене, да су “Црвене беретке” биле, ако не најважнија , онда сигурно једна од најважнијих карика у одбрани не само Невесиња већ и Републике Српске.
Послије Митровданске офанзиве Камени, Ћиро и ја смо одликовани пиштољима (чехословачка збројевка) за храброст.
Послије 27 год. ћутања:
Браћо Невесињци (полиција) и Билећани (добровољци) колико прође обиљежавања Митровданске офанзиве, а да нас нико не помену. То вам и могу опростити, али не могу никако, зашто данас ћутите, када се припрема дати повеља не-борцу, и то на најсветији дан за Невесиње и Републику Српску.
Драги пријатељи и саборци ја сам прекинуо неписани закон ћутања.
Очекујем да и ви пишете виђење офанзиве из личног угла. Морам споменути Каменог и Кољета који су били изузетни борци, а још бољи људи (страдали послије рата). Покој им души !
“Црвене беретке” – Драган Ђогић
(Исток)
Као и сваког дана, рано устајање, само ово јутро без трчања с наоружањем у рукама и у панцирима, јер нас је командир обавијестио да је нападнуто Невесиње и предлаже да идемо помоћи браћи, није требао два пута рећи.
Брзо смо били спремни, шаљу нам камион с возачем (возач мој отац Јово – сада покојни).
Долазимо у Невесиње.
Шаљу нас до ИКМ-а, с напоменом да је могуће да има убачених диверзаната, распоређујемо се на камиону, двојица на блатобране камиона с пушкама на готовс и полазимо, нисмо имали проблема до ИКМ-а.
Долазимо у ИКМ (истрено командно мјесто Невесињске бригаде)
Шаљу нас на Врањевиће, чују се непрекидне детонације, возач (мој отац) се препао, зезамо га – шта је прпа, ради гуза ко медуза, разбијамо му страх (кад сам остао без њега, схватио сам да је био велики човјек), а сами себи стварамо позитивну трему као да ћемо играти утакмицу.
Стижемо у Врањевиће.
Распоређују нас да замијенимо Билећке добровољце (ни данас ми није јасно зашто добровољци, али о том по том). Састајемо се с Билећанима, договор је да ми држимо положај док они оду сахранити погинуле,
вратили се у четвртак послије офанзиве (нико им није замјерио, витешки су се борили). Примамо борбу, свак себи зида и прави заклон, сипају гранате непрестано, зује што пушчани што снајперски меци.
Држимо положај од недјеље око 14-15 сати до понедељка вече, имамо рањених. Мијења нас Невесињска полиција до уторка ујутру, а ми се повлачимо до наших минобацачлија да преспавамо под шатором. У ноћи полиција напустила положај који смо држали и повукла се према позадини.
Ћиро и ја се спуштамо до полиције, предводимо их и враћамо изгубљени положај. Ђера, (добар борац и ратник), назива Ћиру и мене Мирко и Славко. У мојој јединици “Црвене беретке”, мени је било 23 године и био сам међу старијима, остали голобради момци од 18-20 година, а већ искусни борци.
Кад смо уторак добили храну, а између осталог и топлу питу, добијамо информацију да се и млади и старо дигло, пуне вреће с пјеском, кухају, пеку. Тада смо знали да Невесиње неће пасти и сигуран сам да смо у тим тренуцима били спремни сви до једног изгинути само да очувамо положај.
Лијево и десно од нас били су борци из разних јединица и витешки су се борили да сачувају положај. Чини ми се да је уторак најжешћи био, највише код нас рањених, а код осталих јединица и погинулих. Сигуран сам што код нас није било погинулих је паклена обука, коју смо свакодневно радили, а златно правило је гдје год станеш, тражи и прави заклон. Издржали смо и уторак.
Сриједа је била пјесма у односу на предходна три дана.
Четвртак
Тајац, броје се погинули и рањени.
У “Црвеним береткама”, од 21, 4 теже рањена (Нешо Б, Горан С, Горан Ђ и Љубиша В) и 7 лакше рањених. С поносом могу рећи у име сабораца и мене, да су “Црвене беретке” биле, ако не најважнија , онда сигурно једна од најважнијих карика у одбрани не само Невесиња већ и Републике Српске.
Послије Митровданске офанзиве Камени, Ћиро и ја смо одликовани пиштољима (чехословачка збројевка) за храброст.
Послије 27 год. ћутања:
Браћо Невесињци (полиција) и Билећани (добровољци) колико прође обиљежавања Митровданске офанзиве, а да нас нико не помену. То вам и могу опростити, али не могу никако, зашто данас ћутите, када се припрема дати повеља не-борцу, и то на најсветији дан за Невесиње и Републику Српску.
Драги пријатељи и саборци ја сам прекинуо неписани закон ћутања.
Очекујем да и ви пишете виђење офанзиве из личног угла. Морам споменути Каменог и Кољета који су били изузетни борци, а још бољи људи (страдали послије рата). Покој им души !
“Црвене беретке” – Драган Ђогић
(Исток)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (34)
Ветеран 43
Несмијем ниста рећи
Горан С
Поздрав мом саборцу. Ја сам онај Горан С, један од горе цетворице наведених теско рањених. Један метар дужине рана и шавова на мојом прсима ме подсјеца на те дане. И опет сам се послије лијецења вратио у јединицу. И није ми жао. Једино ми жао што ме се никад нико није сјетио од борачке организације. Имао сам тад 18 година. Дивно је ово све сто си поменуо. Свака ти част. Кад додјес у Нови Сад, ти ме потрази да се макар напијемо.
Борац
Браво Дјога види се да имас -у-а сто си и доказо када је требало за разлику од других.Све ово око додјеле повеље Илији Таминдзије је масло Миленка Авдаловица,који је својом идејом изазвао оволику прасину и подјелу бораца.Позивам господина нацелника да колико је сутра поднесе одставку а Илију Таминдзију ако има имало цасти да не прихвати уруцење повеље на Митровдан!
Ии Лака бригада Бг
Ђога пријатељу свака теби част...Све је то тако.. Да је срамно срамно је.. то додијелити повељу града на тај дан...Ако су баш запели за њу то је требало неком другом приликом... А да је све под утицајем СНСДа то се види и по Борацкој организацији.. А и ови из СДСа несто превисе свој патротизам пропагирају. као да су они само били на ратишту.. Нису се сјетили команданта а владали су од рата двадесет година и нису у стању били ту повељу да му додијеле ...Командант Гушиц је добио тек 2017 године. Нек се и то зна ..Тако да немају ни они несто да кажу о свом патриотизму.. Невесиње су одбранили борци из Нев.бригаде и ми из Друге лаке увијек у помоћи..Биилецки добровољци и народ Невесиња и Мостара и других мјеста. Сви ови данас се боре за власт...а ја за сутрашњи Митровдана кажем Велико хвала и вјечна слава погинулим херојима...
БИЛЕЦАНИН
Као увијек после борбе и рата Војсководе су носене на Рукама а Борци су исли пјеске помазуци СЕ стакама
БИЛЕЦАНИН
Као увијек после борбе и рата Војсководе су носене на Рукама а Борци су исли пјеске помазуци СЕ стакама
дотт
Ђогићу, дзаба си прекинуо завјет ћутања јер ће она фукара из Бездједје узети ту нагреду, задња му била.
Патриота
Посвецено сваком дезертеру.... "Када је највисе требало, ја нисам био ту, Избегао вешто и мудро обавезу сваку, Сачувао и главу и имовину сву, Сачувао за будућност десницу своју лаку, Вршњаци су одлазили и нису се враћали, Њихове мајке плакале, Бога молиле, Ми уживали, све с' лакоћом плаћали, Наше се линије живота нигдје нису сломиле, Безбрижно, преко плота све мирно посматрах, На огњишту мом ватра, чемер, хаос и пламен, Други ће га сачувати, томе се здушно надах, Младост наша нестаје, заплакао чак и камен, Када све је прошло, из склоништа се појавих, Наоружан дипломом, искуством и без образа, Сваком преживјелом без срама се јавих, Спасилац им дође, и пут до слободе показа... " Живео сваки српски војник! Палима вјечна слава!
Херцеговац
У праву си брате! Свака част и Александру на оном дивном писму. Зар су важнији неисправан водовод ( сви купујемо воду или је носимо са извора), обећани километри пута, обећана електроцентрала (без воде), непотребни кружни токови, (свакако направљени од наших пара, а не њихових), лажни родољуби и кнезови од наших живота, крви и жртава?
Невесињац
Кад се "наследје", удрузење дјеце палих бораца отворено сврстава на страну власти коју предводе дезертери,ста реци за остале.они који су изгубили оцеве морали бида буду први у осуди ове митровданске бруке,али и њих је таминдзија узео под своје,само гледају свој интерес
Xx
Свака цаст овом цасном борцу и цовјеку! Гдје су остали? Сигурно под скутовима љигавих политицара. Проговорите висе у име мртвих бораца. Они од вас тразе борбу и заститу РС. Ви зиви сте је издали и предали.у руке дезертера.
Патриота
Види се по коментарима да су Невесињци уцењени и испрепадани и не смеју да каже своје мишљење, жалосно, да је цели град талац једног дезертера.... Лепи комунизам.....
Беретке
Ђога човјек у сваком смислу те ријечи..частан патриота,друг..борац и у рату и у миру...
Борац ВРС
Борца ВРС Пио РС шаље у пензију против његове воље уписујући дупли ратни стаж!
Борац
ПРАВИ БОРЦИ У ГРОБУ. КУКАВИЦЕ И КУПЉЕНЕ ДУСЕ НАС ВОДЕ.
...
Човјек је написао истину. Лако се може провјерити.
НЕВ.БРИГАДА
Браво Ђога...Имају борци који су живи много тога да кажу.. У рату слога братство народа...У миру опште расуло борба за власт.....Ево ја ћу рећи да се СДС није удостојио за своје владавине од 20 година да повељу града уручи човјеку који је најзаслужнији за одбрану општине Невесиње команданту Новици Гушићу.. Шта очекивати од ових онда . Невесиње је било понос али тога више мало има... Да су се сви тако крили по траповима...бјежали у гепеку аутомобила шта би било данас са Невесињем....???? Испадоше паметни...сачували живце и после им ти славни борци јефтина радна снага у миру.. СДС нек је срамота што то признање Митровдана нису за своје власти додијелили команданту Гушицу... А СНСД И СП нек је срамота што то додјељују дезертерима....Није ни Невесиње што је некад било..
Директ
Оснујте независно удрузење бораца, омасовите се и протествујте, посто сефови у борацком су купљени од стране власти на овај или онај нацин (неком ситном привилегијом, медаљама итд.). Не оцекујте да це они такви да се боре за вас. Све друго је само гуслање.
Морална обавеза
Истину треба увијек говорити, у њој је једина снага. Зашто је "неписани закон ћутања", борци требају бити поносни на себе, своје саборце, доказану храброст у одбрамбеним биткама, одлучност у борби за заштиту својих породица, себе и свога насљеђа. Света је обавеза сваког моралног човјека са истином живјети, за истину и праведна дјела се борити, а никада не поклекнути.
Ја
Битно је да узива Савциц који је глуваријо цјели рат по црној рјеци.срамота бијо сам у откоманди у вп 7590 од досаде сам побјего.само страза цувао сам суму умјесто сумара.а САВЦИЦ је бијо командант сумарима.И он је као битан борац СРАМОТА од борца.срамота гробова погинуле браце
ко
Зна ли ко имена ових сто прљаве руке подигосе и цасни Митров дан укаљасе.Нека их написе именима овдје ,да се народ гади,и презире.и њих и оних који ову бруку предлозисе !
неко
Цовјек исприцо своје видење свака цаст .Било је много бораца ,много водова,цета.Сви имају свој дозивљај и имају право да га изнесу.Треба борци да отворе дусу,да се не пласе дезертера и побјегуља.Мени није јасно засто вукотиц борац уцесник битака,замуцкује и оправдава своју бруку и срамоту,сто дизе руку и гласа за дезертера и погази своје ратовање,погази зртве и њихове фамилије.Ово је највеца брука од рата на овамо,ово је гнусан цин издаје и газења свега и свих уцесника зивих и мртвих.МОМЦИЛО СТИДИ СЕ И ТИ И ОВИ СТО ТЕ НАТЈЕРАСЕ НА ОВЕ ЈАДЕ !!! Ово вам генерације опростити неце никада НИКАДА, добро запамтите.
Дно ДНА
Ста реци а не заплакати ста раде дезертери и лопови .
Херцеговка
Е свака цаст! тако реагује онај који је бранио и одбранио Републику Српску коју покусавају да унисте и расели полуљуди лопови полтрони дупелисци!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.