Шта Станивуковић тражи од Савјета министара БиХ?

Питања министрима на нивоу БиХ углавном шаљу посланици и делегати из Парламента БиХ, а упућени истичу да су се махом народни посланици из Републике Српске, када су требали податке из Савјета министара, обраћали својим страначким колегама у Парламенту БиХ, који су, затим, та питања слали надлежнима у Савјету.

У Пословнику о раду Народне скупштине РС пише да посланик има право и дужност да покреће иницијативе, даје приједлоге и поставља питања, те да буде обавијештен о питањима чије му је познавање потребно за обављања дужности. Не пише да се не може директно обратити Савјету министара.

Станивуковић је за “Глас Српске” потврдио да је директно послао питање у Савјет, односно Министарству спољне трговине и економских односа БиХ, о добијеном новцу за уклањање отпада због пиралена на подручју Бањалуке. 

- Међународне институције дале су БиХ прије четири године новац за уклањање отпада. Српска је добила средства у вриједности да се очисти 100 тона отпада, колико и ФБиХ. Српска је пријавила девет, а ФБиХ 92 тоне, а сада морамо плаћати чишћење. Питање сам послао директно, као посланик. Република Српска је дио БиХ и све институције треба да буду расположиве. Сваки министар је дужан да одговори сваком грађанину - рекао је Станивуковић и додао да се неће устручавати да поново упути питање том нивоу власти када му те информације затребају у раду.

Слично размишља и први човјек СНСД-а у парламенту Српске Игор Жунић.

- Није пракса, али подржавам сваки облик комуникације. Недавно сам и сам размишљао да поставим питања Савјету министара у техничком мандату и та нека размишљања ћу највјероватније изнијети на сједници Клуба СНСД-а - рекао је Жунић за “Глас Српске”. 

На дневном реду сједнице министара на нивоу БиХ је укупно 67 приједлога одговора на питања, од којих је готово 90 одсто стигло од посланика из Парламента БиХ Саше Магазиновића, Дамира Арнаута и Аиде Баручије.

(Глас Српске)