Сваког спортисту покреће или новац или идеологија

Бодибилдер Петар Челик има 70 година, тренира читавих 55, освојио је 18 свјетских титула, три пута био првак Европе и двадесет пута првак државе. И даље се такмичи. Каже да спорт данас и у вријеме његових спортских почетака није исти.

“У оно вријеме није било социјалних разлика и људи нису имали потребу да користе спорт да би се уздигли на друштвеној љествици. Данас је очигледно да то не иде тако. Данас мораш да будес другачији да би могао себи да обезбиједиш егзистенцију”, каже Челик.

Дарко Стошић најбољи је српски ММА борац у тешкој категорији. Каже да се кроз живот морао одрећи много тога да би остварио свој циљ који је зацртао још као дијете, а то је - да буде најбољи.

“Кад сам почео да остварујем циљ за циљем видио сам да је то резултат свих одрицања и да се исплати. Ништа није немогуће”, објашњава Стошић.

Претјеривање са тренинзима, конзумирање хемијских препарата и стероида - све то временом постане саставни дио живота већине спортиста, а о томе се, нажалост, ћути.



Поставља се питање: Да ли су професионални спортисти, заправо, гладијатори?

“Ви немате ниједног здравог спортисту. Синоним за спортисту више није здрав човјек”, истиче Стефан Илић, тренер и нутрициониста, а његов колега Душан Илић додаје:

“Кад осјетиш да можеш да будес гладијатор, ниси ни свјестан колико себе уништаваш зарад тога да будеш број један”.

Спорт није само физичка активност. Осим жеље за успјехом, ту су три кључне ствари:

“Поред те афирмације у друштву, сваки спорт покрећу двије ствари - или новац или идеологија. Ту је умијешана политика”, објашњава Стефан Илић, тренер и нутрициониста.

И док се свијет врти око моћи и новца, а спорт полако почиње да губи свој првобитни смисао, ипак се мора тежити ка здравој средини, духовној и физичкој равнотежи. Једино тако ће, поручено је у емисији.





БН ТВ