Тегелтијина дјела награђена првом фотељом у СМ БиХ?!

Зоран Тегелтија је био министар финансија Републике Српске у два мандата - у влади премијера Александра Џомбића од 2010. до 2014. године, те у влади премијерке Жељке Цвијановић од 2014. до 2018. године.

По чему памте Тегелтију?

Синиша Вукелић, уредник портала Цапитал.ба, каже да ће овај период министровања Зорана Тегелтије остати упамћен по енормном задужењу Републике Српске и пропасти банкарског сектора.

"За вријеме његовог мандата дошло је до 170 милиона евра задуживања на бечкој берзи под крајње сумњивим условима и никада откривеним инвеститорима, по много већој камати него што би то било урађено на домаћем тржишту капитала. Такође, за вријеме његовог мандата су пропале три банке у Републици Српској: Бобар банка, Балкан Инвестмент Банка и Банка Српске. Откривено је да Агенција за банкарство, која је у његовом ресору, није урадила свој посао. Документовали смо бројне налазе у којима се види да су они знали за све те пропусте у пословању ових банака, а ништа није предузето да се то спријечи", истиче Вукелић.

Балкан инвестмент Банка, чији је оснивач била литванска Укио група, којој је банка служила за пословање у фабрици глинице Бирач у Зворнику, која је такође била у власништву Укио групе, је 2013. године била у великим губицима који су превазилазили капитал банке.

У изјави за медије, 8. априла 2013. године, Зоран Тегелтија, тадашњи министар финансија Републике Српске, овим поводом у Бањалуци је казао:

"Влада Републике Српске је одлучна да заштити свој и улог грађана Републике Српске у Балкан Инвестмент Банци и неће дозволити да буде угрожено њено пословање."

Стога је 2013. одлуком Владе Републике Српске извршена докапитализација ове банке у износу 30 милиона марака (15 милиона евра), чиме је ентитетска Влада постала већински акционар ове банке која је преименована у Банку Српске.

Крај банке Владе Републике Српске

Банка Српске у већинском власништву ентитетске Владе званично је ликвидирана 2016. године, само три године након преузимања литванских инвеститора, а у њој је остало заробљено око 120 милиона марака (60 милиона евра) депозита јавних предузећа, институција и грађана.

Само годину раније, ликвидирана је и Бобар банка, а штета настала ликвидацијом ове и банке Српске укупно се процјењивала на 250 милиона марака (125 милиона евра). Никада није утврђено и гдје је нестало десет милиона марака (пет милиона евра) из ове банке.

Вукелић додаје и да је у вријеме Зорана Тегелтије на челу ентитетског Министарства финансија, Инвестиционо развојна Банка Републике Српске (ИРБ РС) дијелила сумњиве кредите.

"Зоран Тегелтија ће остати упамћен и као министар финансија под којим је Инвестиционо развојна банка дијелила стотине милиона марака сумњивих кредита без колатерала и адекватне гаранције правним лицима повезаних страначки или родбински са партијама на власти, која никада није дошла под контролу Агенције за банкарство Републике Српске. Исто тако, та Инвестиционо развојна банка три године или више није поднијела извјештај о свом раду Народној скупштини Републике Српске", подсјећа Вукелић.

Још једна афера

Економистица Светлана Ценић истиче да ће Тегелтија остати упамћен и по неразјашњеној афери Фабрике глинице Бирач, из које су путем Балкан Инвестмент Банке литвански инвеститори из Републике Српске извукли око 500 милиона евра, а да су бројна питања остала без одговора.

"Шта се све ту дешавало, чија су потраживања, па ко је пребацио новац, где су Литванци нестали и где су отишли, па ко је покренуо оптужницу. После се дешава и Балкан Инвестмент Банка која је била праоница пара за литванске инвеститоре, па она прераста у Банку Српске што је било скандалозно, јер је она служила као проточни бојлер за новац", истиче он.

И још један неуспјели пројекат

Треба истаћи и да је Зоран Тегелтија једини министар финансија којем је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске дала негативно мишљење на ревизорски извјештај о извршењу буџета 2017. године због чега је под политичким притиском оставку поднио тадашњи главни ревизор Душко Шњегота.

Наиме, у ревизорском извјештају о стању у буџету ентитетска Главна служба за ревизију утврдила је да је Влада Републике Српске узимала кредите у име фондова и јавних институција, без њиховог знања, те је утврдила и да је стварни дефицит у буџету Републике Српске 175 милиона марака (87,5 милиона евра), а не 45 милиона марака (22,5 милиона евра) како је приказало ентитетско Министарство финансија у свом извјештају, на чијем је челу тада био Тегелтија.

Подсјећамо и на пропали пројекат производње електричних аутомобила у Републици Српској који је иницирала ентитетска Влада 2012. године, оснивајући Јавно предузеће Никола Тесла, а за директора именовала Драгана Вучетића.

Иако је тадашња опозиција критиковала Владу због Вучетићевог именовања, јер су истицали да му је пропало неколико приватних бизниса као што су Агромеханика, пилана у Невесињу и неке друге, које су иза себе оставиле милионске дугове, за Тегелтију ово није била назнака да ће пројекат бити неуспјешан.

"Његови неуспјешни приватни пројекти су његови неуспјешни приватни пројекти. Ово је јавна фирма и то је нешто сасвим друго", казао је у априлу 2013. тадашњи министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија.

Влада Републике Српске након тога била је гарант овој компанији код комерцијалних банака приликом узимања кредита од 12 милиона марака (шест милиона евра) док је Инвестиционо-развојна банка Републике Српске (ИРБ) одобрила додатних пет милиона марака (2,5 милиона евра).

Већ 2015. године пројекат је пропао, истражни органи Републике Српске су Вучетића у јуну 2015. осумњичили да је као директор Јавног предузећа Никола Тесла злоупотријебио службени положај и починио пословну превару, чиме је овом предузећу узроковао штету од 1,1 милион марака (550 хиљада евра), а он је напустио земљу.

(БН/РСЕ)