Нико не повећава плате радницима у Републици Српској

Ријетко ко од послодаваца је подигао плате, а они који и јесу не траже поврат пореза на који имају право.

“Свакодневно сам на терену и разговарам са радницима тако да нажалост морам потврдити да раста плата није било, да се уговори не мијењају нити има каквих најава да ће до тога доћи” рекао је за Буку Тане Пеулић, потпредседник Савеза синдиката РС и председник Синдиката металске индустрије и рударства.

Нешто повољнија ситуација је у сектору трговине, гдје је у неким компанијама било повећања плата, иако незнатно. Остаје и непознаница да ли је до повећања дошло због споменутог  закона или су пак послодавци самоиницијативно подигли плате како би задржали раднике. Све у свему, далеко од  очекиваног и потребног за бољи економски положај радника, закључак је Горана Савановића, председник Синдиката запослених у трговини и угоститељству.

И предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић, тврди да готово ниједан послодавац неће тражити поврат пореза по основу Закона о подстицајима у привреди Републике Српске а као образложење наводи два разлога није било реалног повећања плата, што је услов за поврат, а друго – компликоване су процедуре за поврат пореза.

“Када су најавили овај закон, сви који су упућени у реално стање ствари су знали да то неће дати никакве ефекте. То се види на платама које готово и да нису повећане од доношења овог закона. Видјеће се за још који мјесец, када дође вријеме по закону за поврат, да готово нико неће тражити поврат”, изјавио је за портал Српскаинфо.

Ни економски нису изненађени ефектима закона у пракси. 

Тако економиста Зоран Павловић за Буку каже да је доносиоцима ове мјере већ у старту требало бити јасно да ће нешто што је и самим књиговођама неразумљиво, одбити и послодавце, па се на крају добије закључак да се се све свало само на причи “хајде на се нешто уради”.

“Проблем је и што послодавац треба чекати 6 мјесеци само да би остварио коначни обрачун поврата, а не бонус који ће се остваривати ако буде примјењивао тај систем. Само за новозапослене ће бити око 10 посто што није мало, али је проблем да ли ће бити средстава да се то исплати, јер једна од ствари у које не вјерују послодавци је да се било шта може наплатити из буџета ако нисте добро “ линковани””, појаснио је за наш портал Павловић.
По њему  једино исправно рјешење у корист радника, послодаваца, а и самог буџета  је да се вратимо на стање из 2008. -2009. године, односно да се смањи оптерећења на плате са тренутних 65 на 52 посто. Овакав потез, наглашава, аутоматски би повећао плате, омогућио послодавцима лакше пословање, али и пунио буџет РС.

Оптерећења на плату требају бити толика да их свако може плати, а казне драконске за све оне који  то избјегавају.
Надлежни у Републици Српској не желе још да причају о ефектима Закона о подстицајима у привреди.

Кажу да је прерано.

У Пореској управи РС подсјећају да  у складу са овим Законом, привредни субјекти који повећају плате радницима подносе захтјеве за додјелу подстицаја у року од 60 дана од дана истека обрачунског периода за који се тражи подстицај, односно до краја фебруара 2020. године за обрачунски период 01.07-31.12.2019. године. Самим тим, истичу, прве званичне податке о ефектима примјене Закона о подстицајима у привреди РС требали би имати у марту идуће године.

(Бука)