Додик није имао другог избора него да прихвати "Програм реформи"

Према информацијама до којих је дошао портал "СБ" , текст "Програма реформи" још увијек постоји само на енглеском језику и у току је његово превођење на службене језике који се користе у БиХ.

Од неколико међународних извора  портал "СБ" сазнаје да је процес креирања овог документа и његовог усвајања од стране чланова Предсједништва сакривен далеко од очију јавности, уз дипломатску дискрецију, да се водило рачуна о сваком детаљу, те да стога "Програм реформи",  након што је напокон написан и једногласно усвојен у Предсједништву БиХ, захтијева "пажјиво руковање", како се не би десило нешто непредвиђено и нежељено прије слања тог документа у централу НАТО-а.

План реформи, кажу саговорници тог портала који су на њему радили, или су упућени у његов садржај,  јесте супститут за АНП и у њему се налази све битно што је предвиђено у процесу даљих НАТО интеграција БиХ.

Документ и споразум полтичких лидера који је око њега постигнут рађен је под окриљем земаља чланица Квинте, (не)формалне асоцијације пет најутицајнијих земаља  (САД, Велика Британија, Њемачка, Француска и Италија), како би од самог почетка био онемогућено било какво присуство и утицај Русије на овај процес.

Како је и због чега је Милорад Додик пристао на овај план, саговорници тог портала објашњавају једноставном чињеницом да није имао другог избора, након што му је предочено шта ће се десити уколико одбије "Програм реформи".

Закасњелу и помало збуњујућу реакцију амбасадора Русије Петра Иванцова на усвајање Плана реформи европске дипломате, према тим наводима, коментаришу чињеницом да је "практично стављен пред свршен чин", али и тиме што Иванцов ускоро напушта амбасадорску функцију у Сарајеву.

За разлику од Валентина Инцка, како нам откривају наши саговорници, који је признао да није упознат са садржајем "Програма реформи", његов претходник на челу ОХР-а Мирослав Лајчак био је активно укључен у овај процес од самог почетка.



Сусрет Лајчака са Милорадом Додиком и Драганом Човићем у Братислави, 27. октобра ове године, према мишљењима упућених био је један од преломних догађаја у процесу деблокирања формирања власти у БиХ, с једне, и усвајања "Програма реформи" од стране Предсједништва БиХ, са друге стране.

Иако су реаговања из Сарајева, након што су објављене фотографије са овог неочикиваног састанка била оштра и негативна, чак се у некима алудирало и на договор о подјели БиХ у Карађорђеву између Милошевића и Туђмана, наши нас суговорници увјеравају да је за овај сусрет знао свако онај ко је требало да зна. Процјена западних дипломата била је да не би тактички било продуктивно да "бошњачка страна" (Бакир Изетбеговић) присуствује овом "без сумње најтежем Додиковом поразу".

Улога Мирослава Лајчака у доношењу и усвајању "Програма реформи" у Босни и Херцеговини препоручила је (поред осталог) словачког дипломату за нову функцију, о којој се посљедњих неколико дана све отвореније говори. Он би, како је потврђено из врха бриселске администрације, требало да  постане специјални изасланик Европске уније за Балкан. Иако још није дефинисан његов будући мандат, као низ других техничко-бирократских детаља, попут  буџета његове нове канцеларије, познато је да ће сједиште Лајчаковог кабинета бити у Бриселу. 

Према информацијама до којих је дошао поменути портал, текст "Програма реформи" још увијек постоји само на енглеском језику и у току је његово превођење на службене језике који се користе у БиХ.

Превођењем текста координирају амбасаде земаља чланица Квинте и није познато када ће преводилачки посао бити окончан.

Сам текст "Програма реформи" није обиман, има двадесетак страница.

"Оно што морамо осигурати, будући да је ријеч о врло осјетљивом садржају, прецизним формулацијама, јесте да његов превод на службене бх. језике буде недвосмислен, да унапријед отклони било какву могућност другачијег читања и интепретирања од оног који је садржан у оригиналном тексту писаном на енглеском језику."

- Желимо спријечити манипулисање овим "Програмом" који је капитално важан за БиХ и не желимо допустити да се то деси,  објашњава један од тих саговорника, који увјеравају да "Програм реформи" није никакав недодирљиви, тајни, табуизирани, готово сакрални документ који се чува далеко од очију јавности.

Тврде да ће се јавност, полтичари, медији у то моћи увјерити ускоро, када буде окончан службени превод тог документа на овдашње језике. Такође, унутар доминантних представника међународне заједнице вјерује се да ће "Програм реформи" бити упућен НАТО савезу у наредних мјесец дана до када би требало бити изабран нови Савјет министара Босне и Херцеговине, предвођен Зораном Тегелтијом, открива портал СБ.

(БН)