Загађеност тла у "Инцелу" није опасна за људе

У кругу бањалучког „Инцела“ које је означено као контаминирана зона, тренутно не постоји ризик за еко-систем и за раднике који посао обављају на овом терену.

Међутим, постоји страх да би радници који раде на инсталацији телекомуникационих каблова, као и радници који раде на старим зградама могли да буду угрожени. Опасност пријети и од ношења загађујућих честица путем вјетра и испирањем честица путем кише. Све наведено резултат је процјене ризика првог нивоа, рађеног у склопу прве фазе одрживог управљања контаминираног земљишта у бањалучком „Инцелу“.

Предложено је низ мјера

„Прво је мапирање, дакле, да се мапирају сва тачна мјеста гдје се налази ПЦБ контаминација и након тога бисмо предложили мјере ремедијације.

Те мјере би у овом моменту значиле ископавање и складиштење тога док се не дође до уништења. Друго би било да се уради узроковање свих мањих одлагалишта земљишта, да би се утврдило да ли су оне контаминиране и ако јесу онда би се радило њихово складиштење на начин да би се или ускладиштиле на лицу мјеста прекривањем фолијом и одвеле даље или би се све оне прикупиле и одвеле на неку другу локацију“, каже Баудевејн Фуке из консултантске фирме „Таув индустри“ из Холандије.

Ниједна од предвиђених мјера није трајна и може помоћи само док се не донесе коначно рјешење. Холандски експерт задужен за ово питање каже да је површина о којој се ради огромна и да је немогуће проблем ријешити одмах, јер су неопходна велика новчана средства. Због тога је неопходно урадити план управљања овим земљиштем.

„Није могуће очистити комплетно земљишта локације „Инцел“ у наредне двије године. Потребно је да се то ради на структурисан начин, јер ни БиХ нема прекомјеран извор прихода да би то урадила све одједном. Због тога је битно да се изаберу локације са највећим ризиком, а за то је потребно вријеме“, додаје Фуке.

Из УНДП-а, који је носилац овог пројекта, кажу да им није познато због чега нису имали податке да је градска Инспекција вршила додатна истраживања на овом терену. На питање, с обзиром  на то да се зна о којим локацијама са највећим ризиком се ради, зашто се није реаговало раније, из УНДП-а кажу да се све морало радити по програму.

„Тек се сада зна које су локације са највећом загађеношћу, након анализе консултанта која је обављена, након завршетка ове прве фазе. Узорци нису узети јер то по методологији рада и начину на који се врше истраживања и задаци на оваквим пројектима једдноставно није било још по реду“, каже руководилац пројеката за животну средину при УНДП-у Андреа Мухаремовић.

Један од проблема на овом терену јесте и присуство других загађујућих суспстанци, прије свега тешких метала, о чему је БН телевизија извјештавала и раније. Радницима који раде у контаминираној зони носе препоручује се да носе рукавице и заштитне комбинезоне, који им у овом случају могу помоћи како не би дошли у директан додир са честицама.



БН ТВ