Сваки други 15-годишњак у БиХ је неписмен?!

Сваки други 15-годишњак у БиХ функционално је неписмен. Алармантне податке објавила је ПИСА агенција након завршеног тестирања знања из више различитих научних области и природних наука. Што се тиче БиХ, од 213 ученика од 7. разреда основне, до 1. разреда средње школе који су изабрани, њих 46 је тестирано. Резултати које су остварили су испод просјека. Тренд ће бити настављен уколико се не предузму одређени кораци, кажу надлежни.

Тања Бастианић, представник ОЕЦД-а, каже да просјеком наша дјеца заостају неке три године.

"Читалачка писменост, односно функционална писменост, није то знате да се ви само знате потписати или читати, представља мало сложенији процес рада, разумијевања и анализе и ту је показано да је преко 50% наших ученика показало недостатак основне функционалне писмености.“, каже представник ОЕЦД-а Тања Бастианић.

„Основне препоруке се односе на повећање писмености из све три области и смањење процентуално ученика који не достижу ниво 2. То је један дугорочни процес. Ако узмемо да је Европа закључила да до 2030. године буде 15% ученика који не достижу ниво 2 и пред нама је тај један значајан корак да на томе радимо.“, каже помоћник директора Агенције за предшколско, основно и средње образовање БиХ, Жанета Џумхур.

Из Агенције за предшколско, основно и средње образовање БиХ кажу да је неопходан корак напријед у свим нивоима образовања. Поручују да је још један лош податак тад да ученици у БиХ спадају у ред оних који највише изостају са часова.

„Морамо побољшати иницијално образовање. Очигледно је да универзитет не прати промјене које су потребне за образовне системе. Дакле, едукација нових наставника није према новим стандардима и ти програми дефинитивно морају да се промијене. Ту више нема потребе да се додатно испитује. Они који јесу у наставном процесу очигледно захтијевају више подршке.“, каже помоћник директора Агенције за предшколско, основно и средње образовање БиХ, Жанета Џумхур.

Нове стратегије у образовању заговарају и социолози. Сматрају да је систем екс-катедра који је још увијек заступљен у БиХ довољно застарио и да се мора радити на новим стратегијама образовања. БиХ недостају и опремљеније школе, првенствено у дигиталном смислу. Као један од најбољих примјера, професор Иван Шијаковић издвојио је Финску.

„Тамо дјеца не вуку торбе са књигама, носе само таблет у школу. Све је повезано на то. Сви часови и сав рад из било ког предмета, било да је историја, математика, биологија или језик матерњи или томе слично, изгледају као нека врста игре, задавања загонетки. Е тако мора да се образује и у БиХ.“, каже професор Шијаковић.


Шијаковић поручује да је потребно да БиХ копира боље образовне системе, али на томе морају инсистирати сви, од родитеља и наставника, па до министарстава. Све док се то не деси, не треба да нас чуди 62. мјесто, од укупно 79 држава, колико је рангирано на списку ПИСА-е. Од земаља из регије, најбоље рангирана и то на 21. мјесту је Словенија, а испред БиХ су и Србија, Хрватска и Црна Гора, док су само лошије рангирани Сјеверна Македонија и Косово.

На ПИСА-ној листи испред БиХ нашли су се и Брунеји и Албанија. Прва два мјеста заузимају Кина и Сингапур.



БН ТВ