У отпаду код Бора “заробљено” 720 милиона долара

Наиме, испитивањима површине од 10.000 квадратних километара установљено ја да на потезу између Бора, Мајданпека, Дунава и Тимока има толико рударског отпада из којег би се, уз примјену најповољније технологије, могло "звући" око 90.000 тона бакра и близу четири тоне злата, чија је вриједност већа од 720 милиона долара.

Ово је, за "Новости", потврдио др Миле Бугарин, директор ИРМ.

"Пре пет година, на основу споразума између влада Србије и Јапана, ИРМ и Универзитет "Акита" започели су пројекат, вредан пет милиона долара, који је за циљ имао истраживање простора који је био под непосредним утицајем рударске производње". објашњава др Бугарин.

"На основу тих истраживања, за шта су наши партнери из Јапана користили и два сателита, дошло се до података да је у рударском отпаду, по садашњим ценама метала, 'заробљено' више од 720 милиона долара", каже Бугарин.

Он истиче да би сљедећа фаза пројекта требало да буде избор најбоље технологије, која би, уз рекултивацију земљишта, допринијела и вађењу бакра, злата и извијесне количине сребра из рударског отпада са овог подручја.

"Поред тога, наши стручњаци су били на стручној пракси у Јапану у трајању од две недеље до три месеца, како би се обучили за рад са најсавременијим технологијама", додаје Боривоје Стојадиновић, саветник директора ИРМ.

"Уз то, ИРМ је, за учешће у овом пројекту, добио најсавременију опрему вредну 1,5 милиона долара. Водећа институција са српске стране био је ИРМ, а наши партнери су Технички факултет у Бору, који послује у саставу Универзитета у Београду, и министарства рударства и енергетике и пољопривреде и заштите животне средине", каже он.

Уговор је реализован посредством Агенције за међународну сарадњу из Јапана, у сарадњи са Универзитетом "Акита", Јапанском свемирском агенцијом, која је у те сврхе користила два сателита, и компанијом "Миндеко", једном од највећих рударских корпорација на свијету.

(Новости)