Студент направио мапу крсне славе код Срба

Како је Душан навео на мапи, ријеч је о једном од три обичаја у Срба на УНЕСКО листи нематеријалног културног наслијеђа, поред играња кола и пјевања уз гусле. Тако се наводи да је у Хрватској 1991. године живјело 581.663 Срба, док је 2011. године тај број 186.633, од тог броја двије трећине говори хрватским језиком.

Хрватска села на Макарској ривијери чији житељи славе славу: Заострог, Дрвеник, Подаца, Брист, Градац, Баћина, Живогошће, Игране, Подгора, Драшнице. Вргорац, Кокорић, Сридуша, Кленак, Козица, Завојане, Равча, Драгљане, Бања, Котези. До 10. века се у Дубровнику славио Срђевдан.

У дијелу БиХ који данас припада Федерацији Босне и Херцеговине, 1991. године живјело је пола милиона Срба, а данас их је десет пута мање. Најчешће славе у Босни на крају 19. вијека биле су Ђурђевдан, Никољдан, Јовањдан, Стефањдан и Аранђеловдан.



У румунском дијелу Баната Срби су чинили знатан дио становништва, данас, њихов број је занемарљив. Најчешће славе међу Власима су Митровдан, Никољдан и Аранђеловдан.

Славски обичаји су скоро у потпуности потиснути у западној Бугарској до Првог свјетског рата. Замјена је био до тада непознати празник имендан. Слава се до недавно одржала у селима око Видина. Бугари у царибродским селима немају крсну славу, славе само сеоску славу.

Славарска албанска католичка племена: Груде, Хоти, Клименти, Кастрати, Шкреље, Шаље, Берише, Душмани, Шоши, Топлана, Мазреку, Кири, Плани, Мертури и Никај. Покровна слава свих племена је Никољдан.

Многи муслимани рашке области обиљежавају славу поред исламских празника.

У старој Србији и Македонији, слава има и старе називе, у Метохији, Косову, Скопској Црној Гори, Колашину, Охриду је слава и свети. Повардарје, Шопи зову је служба, слуга, ден и великден; Скопска долина, Мијаци и Полог - сведен и слава. На овим подручјима најбројнија слава је Никољдан.

Како наводи Душан Дачић, деловањем бугарске егзархије и грчких фанариота у 19. и почетком 20. вијека, слава бива дијелом потиснута односно замијењена именданом и у дијеловима вардарске и бјеломорске Македоније.

(Телеграф.рс)