Алармантно: У ЕУ отишло 300.000 људи из региона

Обећана земља или разочарање? Бољи живот иза граница Немачке, потражило је, само прошле године, на десетине хиљада држављана Србије. Да ли су баш сви задовољни, или су убрзо схватили да ни у тој богатој земљи не цветају руже? Ситуација се и тамо, као и у добром делу Европе, мења на горе и за домаће становништво, а камоли за странце чија је радна снага, додуше неопходна, али не и адекватно вреднована.

Пред странца се поставља низ препрека у смислу конкретних проблема, налажења стана, решавања најразличитије папирологије, али ту су и друге велике потешкоће. Економска ситуација није онаква каква изгледа из даљине. На домаћој политичкој позорници, све су жустрија кошкања. Какве ће последице на овом последњем плану донети силазак легендарне канцеларке Ангеле Меркел, тек ће се видети.

- Страхујем од политичких превирања, али и те како и од економске рецесије, на чијем рубу моја земља већ стоји - тврди, у разговору за "Новости", немачки професор у пензији др Рудолф Хензел, психолог и педагог, одскора "мигрант" из отаџбине, који је нову домовину нашао у Србији, родној земљи своје супруге, привучен, како каже, топлином душе наших људи и лепотом пејзажа Шумадије.

Свој став наш саговорник аргументује чињеницом да аутомобилска, као и базичне, металуршка и индустрија резервних компоненти, отпуштају на хиљаде радника, или уводе краћи радни дан, односно, радну недељу. Професор Хензел подсећа да су ови сегменти заправо мерач стања у коме се налази национална економија. Осим овога, убрзана дигитализација и увођење вештачке интелигенције заувек гутају на хиљаде радних места.

- Планирани "еко-порез", скок цене струје као и пад банкарских камата, додатно отежавају укупну ситуацију - вели професор Хензел. - Томе треба додати растућу политичку нестабилност, јер велика коалиција социјалдемократа и демохришћана полако силази са историјске позорнице, а најватренији "ловци" на њено место су Зелени и десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), коју већ годинама, систематски, недемократски и силовито настоје да дискредитују ове две, такозване, старе партије.



Наш саговорник оцењује да би све ово, у будућности, могло да до крајности заоштри ситуацију у Немачкој, јер лево и десно оријентисане политичке снаге, намерно бивају хушкане једне на друге. Осим тога, наш саговорник упозорава да ће, у масовном отпуштању, које већ погађа многе бранше, "предност" имати страни радници. Али не мигранти, него управо радна снага придошла из европских земаља, мање развијених него што је то Немачка.

Статистички подаци кажу да се у земље ЕУ са Балкана прошле године преселило 228.000 људи. Више од 50.000 отишло је из Србије. Шта би се догодило кад би, одједном, услед масовног губитка радних места, ти економски емигранти почели да се враћају у рикверц, тешко је и претпоставити.

Стварност је, барем засада, једносмерна. Средином месеца, како су најавили домаћи медији, биће расписан нови конкурс за посао у Немачкој за медицинске сестре и техничаре, општег и педијатријског смера. У последњих шест година, из Србије је у ову земљу отишло близу 1.000 медицинских и педијатријских сестара и техничара. Реч је, између осталог, о пројекту немачког друштва за међународну сарадњу (ГИЗ) и Савезне агенције за рад под називом "Трипл вин". ГИЗ немачким послодавцима, пише "Дојче веле", посредује у запошљавању квалификованих неговатеља пре свега из Србије, БиХ, Туниса и Филипина.

<имг срц="/стораге/имагес/2019/12/15/274032/алармантно-у-еу-отисло-300000-људи-из-региона-2.wебп" />

То истиче и Видо Гајс-Тене, експерт немачког Института за привреду, који за "Дојче веле" каже да је исправно отворити границе и рећи да особе смеју да дођу у Немачку, али да циљано врбовање радне снаге са Западног Балкана на позадини демографског развоја и недостатка радне снаге, није баш повољно.

<имг срц="/стораге/имагес/2019/12/15/274033/алармантно-у-еу-отисло-300000-људи-из-региона-3.wебп" />

СТАНОВАЊЕ

УПРКОС високим станаринама, Немачка остаје земља у којој се живи под киријом. Према службеним статистикама, 52 одсто људи станује у изнајмљеном стамбеном простору, а само 47 одсто у становима, или кућама чији су власници. То је најмањи проценат власништва станова у читавој ЕУ. Највиши проценат власништва стамбеног простора је међу становницима Румуније - тамо у своја четири зида станује чак 96 одсто становништва.

БИРОКРАТИЈА

ГРЧКИ психијатар Теокритос Вескукис (26) доселио се у јануару у Диселдорф. Из добростојеће је породице и финансијска криза није разлог због којег је напустио своју домовину. Говори немачки и циљ му је био пословно усавршавање. Контакт који је имао са немачким службама описује за "Дојче веле" као веома тежак и бирократски.
- Лекари само понедељком од 13.00 до 14.30 могу да поднесу захтев за апробацију, а потребне информације добијају се искључиво телефонским путем. Све то је трајало осам месеци, јер упркос великој потражњи, нема довољно термина за полагање испита - каже он.

ЧЕТВРТИНА СТРАНЦИ

У НЕМАЧКОЈ, према прошлогодишњим подацима, живи око 20,8 милиона људи досељеничког порекла, што је 25,5 одсто укупног броја становника. Нешто мање од 10,9 милиона њих поседује немачки пасош и 9,9 милиона су странци. Њих око 13,5 милиона има "лично досељеничко искуство", дакле рођени су у иностранству и доселили су се у Немачку.

(Вечерње новости)