Отварају се нове могућности за самозапошљавање

У оквиру обиљежавања Међународног дана људских права, фондација Фридрих Еберт Стифунг организовала је конференцију о социјалним правима у дигиталном добу. Неке од тема су биле и социјално предузетништво у БиХ али и дигиталне технологије, самозапошљавање и животни стандард.

Социјална права у БиХ у дигиталном добу представљају својеврсни крај социјалних модела какве познајемо у смислу прописа о радном времену али и побољшање пословања. То значи да ће се развојем технологије отворити нове могућности за самозапошљавање и флексибилно радно вријеме али и донијети бољу заштиту људских права која се у БиХ за сада налазе само на папиру.

„Доказа за то је безброј, почевши од непримјењивања пресуда Европског суда за људска права у вези са изборним дискриминацијама, према најновијим казнама за слободно изражавање односно изражавање на интернету, посљедњи примјер адвокат Сандић, као и забрана окупљања тако да у посљедње вријеме постоји велика деградација људских права у БиХ“, сматра Дејан Лучка, директор Бањалучког центра за људска права.

Управо због нарушених социјалних и људских права, због незапослености и растућег сиромаштва, дигитализација омогућава грађанима да се баве социјалним предузетништвом, односно да кроз самозапошљавање сами заштите и социјална и људска права.

„То значи да је то рјешавање социјалне иновације и горућих социјалних проблема на тај начин кроз социјално предузетништво стварањем нових производних организација социјалних предузећа које су усмјерене на тржиште и своју добит усмјеравају на нова запошљавања и сопствени развој углавном помажући рањивим маргинализованим скупинама и нису орјентисани на профит који не иде у џеп једног власника или више власника“, каже Ранка Нинковић Папић, директорица Фондације за социјално укључивање у БиХ.

Да су многи грађани већ кренули стопама дигитализације показује све већи број фирми које се баве изнајмљивањем виртуелног простора односно канцеларија. То значи да сваки грађанин који жели да се бави онлине пословима, било самостално или да им је послодавац у иностранству, може да има свој простор и адресу фирме по закону, а да посао обавља са било које локације.

„Ми преузимамо код себе улогу да су регистровани на нашој адреси да ми преузимамо пошту за њих и да цијели сет административних послова обављамо и они су такорећи безбрижни у цијелом том процесу. Све је већи спектар услуга које се могу радити преко интернета то је дигитални рад за послодавца који је регистрован ван наше државе углавном у неким већим развијеним земљама“, каже Владимир Ћорда, директор фирме Виртуо д.о.о.

Према посљедњим подацима, у Босни и Херцеговини од 2016. године до данас, број онлине послова и фриленсера повећао се за 40%.

БН ТВ