Неочекиван обрт у Црној Гори: Закон проглашен неуставним

Светитељ на Сабору и у поприлично кључном тренутку је онај чије присуство треба да позове на прекид диоба и сабирање народа. У Никшић су пристигли епископи из окружења, њих десетак, почев од Херцеговачке, Милешевске и Рашко-призренске епархије.

– Закон који власт у Црној Гори покушава да усвоји јесте неуставан, и то у многим својим одредбама. Око спорног закона све је наопако и не види се добра воља овдашњих власти. Сигурни смо да неће одустати од спровођења наума.

Када видимо њихову добру вољу и ми Црква ћемо тада имати позитиван одговор. Од Сабора не одустајемо и овај молитвени скуп ће бити одржан као што је и планирано – најављује владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

Правна служба, која је задужена за усклађивање и обраду закона у процедури, окарактерисала је да је предложени закон неуставан. То мишљење достављено је јуче Скупштини у Подгорици, и баш пред црквено-народни Сабор.

– Приједлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница није усклађен са Уставом и правним системом Црне Горе, а поједине одредбе садржане у њему нису карактеристичне за важећи правни систем.

Начин на који је израђен овај приједлог закона, односно начин на који су формулисане поједине одредбе, одступа од принципа позитивне законодавне праксе, а који су дефинисани и правно-техничким правилима за израду прописа, која се примјењују приликом израде закона: јасноћа, сажетост, прецизност и разумљивост норме, међусобну повезаност и усклађеност норми у оквиру самог приједлога закона – наводи се, између осталог, у мишљењу правне службе.

Како се додаје у мишљењу, један од најспорнијих одредаба закона је што би “у евентуалној примјени закона вјерске заједнице користиле објекте који су у државној својини, или би државни органи одлучивали о коришћењу или некоришћењу вјерских објеката и земљишта. То је супротно уставном начелу одвојености државе и верских заједница, као и принципу равноправности вјерских заједница”.

<стронг>Шта власт хоће

Послије нацрта закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, који је пропао због озбиљних правних недостатака и противљења СПЦ, Влада Црне Горе изашла је са овом, новом верзијом. Чињеница је, међутим, да је и послије неколико година, посриједи понављање истих ставки – суштина је у тачкама које се односе на имовину и то имовину Митрополије СПЦ.

Судећи по садржају документа, власништво и укидање континуитета вјерских заједница и цркава као правног лица једино су због чега је закон и писан. И у најновијем приједлогу изнова се подвлачи сљедеће:

“Сви вјерски објекти који су били имовина државе Црне Горе прије губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице, биће препознати као државна имовина”.

Власт Мила Ђукановића гура закон и шаље на мишљење, а суштински не мијењајући одредбе. У међувремену, Митрополији СПЦ у ставу о “отимању имовине” су се придружиле патријаршије Цариградска и Московска, папа Фрања, а закон има правних недостатака и за Венецијанску комисију, на којој је била процјена.

Слободно се може рећи да се правно насиље над Српском црквом, њеном митрополијом, али и грађанима који су вјерници СПЦ наставља.

(Блиц)