"Прошла година је година коју су појели скакавци"

Свједоци смо једне опште стагнације, ако не и назадовања на свим пољима, и та стагнација се манифестује кроз повећану летаргичност становништва које све више одлази са ових простора. Нажалост,  нико до сада није дао одговор на то најзначајније питање.

„Једна свеопшта репресија је у друштву, која је наступила злоупотребом органа који треба да штите стабилност и мир у Републици Српској у политичке сврхе. Владајућа већина, тј. СНСД, апсолутно злоупотребљава полуге те моћи, а тиме јасно и показује и чега се највише плаши - јавног окупљања грађана“, каже политиколог Стеван Салатић.

„Мој је став - кад ми будемо бољи, биће боља и власт, али сама по себи критика власти без личне критике  мислим да неће донијети резултате. За сто година кад бисмо достигли неке вриједности које друштво треба да има, ја бих био задовољан, а не за 60 година, колико је у теорији потребно за дубљу промјену политичке културе“, каже социолог Станислав Томић.

То вријеме ми немамо, тврди Салатић. Ако се нешто драстично не промијени у нашем друштву у наредне три године, доћи ће до рапидног опадања броја становника у Републици Српској. Проблем је,  каже, што код нас постоји отпор власти демократизацији друштва.

„Шта се дешава када се власт препадне сопственог народа, у коју крајност то иде? У блаћење, јавно понижавање, представљање издајницима. Нажалост, сматрам да немамо тих 60 или 100 година. Имамо врло мало времена док сав овај свијет не одлучи да спакује кофере и продужи даље“, истиче Салатић.

„Ми морамо подијелити одговорност ако хоћемо да поправимо друштво. Демократско друштво неки доживљавају тако што сваке четири године изађе на изборе и ту се завршава учешће грађана. Не! Демократски систем је сарадња између грађана и власти. Друга ствар је да ли власт дозвољава учешће грађана у креирању јавних политика“, сматра Томић.

Посебан проблем је и тај што је Изборни закон у БиХ тако постављен да грађани не могу да искажу своју изборну вољу, каже економиста Миленко Станић:

„50 одсто људи изађе на изборе. Од тога 42 одсто је учешће јавног сектора који контролише власт.  Других 50 одсто вјероватно је одговорно што не излази на изборе и не покуша да промијени такво стање. Политика је постављена тако да носиоцима власти одговара сиромаштво. Што је народ сиромашнији, то ће глас бити јефтинији“.

Какав је животни стандард - показују статистички подаци. Потрошачка корпа за четворочлану породицу је око 1.900 КМ, док је просјечна плата око 900 КМ. То значи да су потребне двије просјечне плате да би се покрили трошкови живота. Због тога се становништво у великој мјери задужује и запада у дужничко ропство, каже Станић.

БН ТВ