Убијени ирански генерал у вријеме рата био у БиХ

Хасан Хаидар Диаб (56) је познати хрватски новинар и ратни извештач. Међутим, његова повезаност са Балканом сеже у осамдесете године прошлог века, када је из родног Бејрута дошао на студије у тадашњу СФР Југославију и то понајвише захваљујући лику и делу Јосипа Броза Тита, односно његовом улогом у Покрету несврстаних.

Током година рата, првенствено због познавања арапског језика, пропутовао је ратом захваћена подручја, где је урадио велики број интервјуа и репортажа са политичарима и избеглицама. Са појавом избегличке кризе у Европи услед започетог грађанског рата у Сирији 2011. године, постао је један од насјтручнијих саговорника у емисијама емитованим на јавним сервисима Хрватске, Словеније, Босне, Србије, али и Европе.

Један од његових саговорника био је и ирански генерал Касим Сулејмани, са којим је причао у два наврата, 2016. и 2017. године, о чему је писао у ауторком тексту за Вечерњи лист.

Том приликом, Сулејмани му је потврдио свој боравак на Балкану током ратних сукоба деведесетих година прошлог века.

"С генералом Сулејманијем лично сам се сусрео два пута у Ирану, једном у Техерану на конференцији 2016, а други пут у граду Мешаду годину дана касније. Деловао је јако скромно, видело се да је вагао сваку изговорену реч. Иако нисмо дуго разговарали, када је сазнао да долазим из Хрватске, само је добацио питање: “Каква је ситуација у БиХ?”

На моје питање да ли је био у БиХ, Касем ми је одговорио: “Наравно да сам био, али давно, 1993. и 1994. Где год муслиманима треба помоћ, ја сам ту”. На растанку сам му рекао нека се чува, а његов је одговор био: ”Молите се за мене да погинем као мученик, то ми је највећа жеља", навео је Диаб у свом тексту.

СУЛЕЈМАНИ ЈЕ ПРЕДВОДИО БОРБУ ПРЕСУДНУ ЗА СИРИЈУ

Диаб се осврнуо ни култ личности убијеног иранског генерала, односно, на његове импозантне тактичке и борбене стратегије. Окарактерисан је као Џејмс Бонд Блиског истока, а био је вођа борбе која је преокренула ток историје, поготово за Сирију.

"Касим Сулејмани био је најжешћи борац против калифата Исламске државе, а због тајанствених мисија које је обављао звали су га “Џејмс Бондом Блиског истока”. Генерал Сулејмани био је присутан у Ираку од америчке инвазије 2003, у Либану и на подручју палестинске самоуправе од раних 90-их година, 2011. добио је нови задатак: зауставити поход џихадиста на Ирак и Сирију. Од тада су у Дамаску и Багдаду присутни заповедници снага Кудс. Познато је да је често и лично водио војне акције, као ону када је зауставио офанзиву исламиста према Дамаску и ону према Багдаду. Уз то што је одбранио Дамаск и Багдад, под његовим заповедништвом је ослобођено читаво подручје Ал Кусара и велики делови провинције Хомс у Сирији, Алеп, а напослетку и Источна Гута.

Захваљујући стратегији Касема Сулејманија, сиријски председник Башар ал-Асад опстао је на власти. Након што је ИСИС заузео Мосул, Тикрит и низ других градова, Сулејмани је одмах преузео заповедништво и најбоље људе Кудса довео у Багдад, чиме је уједно помогао и да се одбрани ирачки Курдистан и сам Багдад. Војни успјех против бораца ИСИС-а постигнут је захваљујући томе што су Сулејмани његови саветници променили стратегију ратовања и у Ираку и у Сирији, на темељу искуства у борбама против совјетских трупа у Авганистану.

ШТИТИО ЈЕ ИСЛАМСКУ ЗАЈЕДНИЦУ

Према обавештајним подацима, Сулејмани је ликвидиран на повратку из Сирије где је заповедао офанзивом на провинцију Идлиб, задње упориште џихадистичких група. Заповедник иранских снага Кудса цели живот је посветио једном циљу – заштитити Иран и идеале Исламске револуције.

Ал Кудс је претворио у организацију која се може суочити са свим геополитичким изазовима. Увек је био предан Исламској револуцији и живео скромно. Управо се под његовим вођством раних 2000-их почела развијати "Осовина отпора Сједињеним Државама” на Блиском истоку, која и даље одолева политици САД Саудијске Арабије и Израела.

Ирански врховни вођа Али Хаменеи именовао је бригадира Исмаила Ганија заповедником Кудса и наследником Касема Сулејманија којем је до сада био заменик.

(Курир.рс/Вечерњи лист, Фото: Профимедиа)