"Пала" и оставка пред одлуку око руских лијекова

Да је оставку поднијела, "Независним" је потврдила сама Ковачевићева, али није жељела говорити о разлозима, наводећи да је на то обавезује потписана изјава о тајности.

Према незваничним информацијама, у тексту оставке Ковачевићева је навела да је то урадила због будућих послова које планира радити, а којима би чланство у Комисији било сметња, мада је занимљиво да је оставка услиједила усред борбе око тога да ли поједини руски лијекови треба или не треба да стигну на тржиште БиХ.

Одлуку о томе да ли ће руски лијекови доћи на тржиште БиХ доноси управо Комисија, у којој је сада, с оставком Ковачевићеве, изједначен резултат с обзиром на то да седам чланова из Републике Српске и Брчко дистрикта подржава долазак руских лијекова, а свих седам чланова из Федерације БиХ је против тога.

"На недавном гласању осам чланова је било за, а седам против и тада је донесена одлука да се чека израда експертског мишљења, које још није урађено. Тачније, то мишљење почео је да ради један експерт, али је пред сам крај из ко зна којих разлога одустао. Тада су сви чланови из Српске и један члан из Брчко дистрикта били за то да руски лијекови дођу у БиХ, а свих седам чланова из Федерације БиХ било је портив. Сада је у Комисији омјер седам напрема седам", испричао је извор "Независних".

Сљедећа сједница Комисије, на којој би требало коначно одлучити да ли ће се руски лијекови наћи на тржишту БиХ, треба да буде одржана 19. фебруара, а с обзиром на то је од преосталих 14 чланова Комисије седам за, а седам против, кључно је питање да ли ће се у наредних мјесец дана умјесто Ковачевићеве успјети именовати нови члан.

Процедура је таква да Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите РС, Агенцији за лијекове и медицинска средства предложи новог члана Комисије за лијекове, с тим да Стручни савјет Агенције одлучује о том кандидату и предлаже директору Агенције, који на крају потписује рјешење о именовању.

"Сада је трка с временом и кључно питање је да ли ће се до фебруарске сједнице успјети попунити Комисија", испричао је извор "Независних".

Поводом руских лијекова у петак су се огласили и из Фонда здравственог осигурања (ФЗО) Републике Српске, апелујући на Агенцију за лијекове и медицинска средства БиХ да убрза процедуре издавања дозвола за промет руских лијекова у БиХ, истовремено се питајући да ли Агенција даје предност лобистима којима не одговара продор руских компанија или грађанима и фондовима који набављају лијекове за своје осигуранике.

"Очито је да је стално тражење додатних мишљења експерата само изговор да руски лијекови не дођу на тржиште БиХ. Како је могуће да лијекови који су урађени по свим стандардима и који сада успјешно снабдијевају огромно руско тржиште, али и шире, не могу да добију дозволу за промет у БиХ", упитали су у ФЗО Републике Српске. Истичу да здравствени систем Републике Српске због монопола појединих произвођача скупих лијекова на тржишту има нереално високе цијене, али да се и без обзира на то произвођачи повлаче и остављају тржиште БиХ без адекватних лијекова.

"Тај цех плаћају како ФЗО тако и осигураници, за које се у таквим тржишним условима тешко може набавити пријеко потребан лијек", истичу у овом Фонду.

У Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ у петак су нам рекли да не би коментарисали медијске наводе јер су предметни лијекови у процедури и тренутно се налазе у фази прибављања мишљења Комисије за лијекове.

"Директор нема утицаја, и не жели да га има, на поменуту комисију, која је независна у свом раду", рекли су нам у тој агенцији, додајући да је још један од разлога за уздржавање од коментара на поменуту тему врло изгледна оптужба од стране било кога да се ставља на једну од страна, што нам ни у ком случају није намјера.

Подсјећања ради, бијељинска фирма ИЦМ затражила је од Агенције за лијекове БиХ дозволу за увоз и стављање на тржиште два руска лијека, што никако не одговара једној европској фармацеутској компанији, која на све начине покушава да спријечи долазак руских лијекова у БиХ. У суштини, против доласка руских лијекова је свих седам чланова из ФБиХ, иако многи тврде да ниједан медицински разлог за то не постоји, с обзиром на то да су ти лијекови произведени у складу са свим европским фармаколошким стандардима.

(Независне)