Прије 36 година упаљен олимпијски пламен у Сарајеву

На играма је учествовало 1. 272 спортиста из 49 земаља, а олимпијски дух постао је дио идентитета града.

Међународни олимпијски комитет 1978. године, у Атини, је одабрао Сарајево за организатора XИВ зимских олимпијских игара. У конкуренцији су били јапански Саппоро и заједничка кандидатура два шведска града Фалун и Гöтеборг.

У организацију су утрошена велика средства. Припреме које су трајале годинама, поред добро организованих игара, као резултат имају изграђене саобраћајнице, хотелске комплексе како на планинама (Бјелашница, Игман, Јахорина) тако и у граду, спортски центри Скендерија и Зетра, жичаре, ски лифтови...

Сарајево је постало центар свјетских и медијских интересовања. XИВ зимске олимпијске игре биле су одржане од 8. до 19. фебруара. У програму је било алпско скијање (Бјелашница и Јахорина), боб и санкање (Требевић), хокеј и умјетничко клизање (Зетра и Скендерија), биатлон, нордијско скијање и скокови (Игман). На овим играма пријавило се 49 националних олимпијских комитета. У Сарајево је стигао рекордан број учесника (преко 2500). Сарајево је отворило врата и пожелило добродошлицу свима.

Отварање XИВ зимских олимпијских игара пратило је око 60.000 Сарајлија, на стадиону Кошево, и око двије милијарде људи преко ТВ-а. Олимпијски пламен је упалила клизачица Санда Дубравчић.

Игре су међу учесницима, а и међу гледаоцима остале у врло добром сјећању. Домаћинима је посебно било драго што је словенски алпски скијаш Јуре Франко освојио сребрну медаљу у велеслалому - прву медаљу коју ће Југославија добити на зимским олимпијадама. Франка су Сарајлије на скијалишту бодриле с транспарентима на којима је писало "Више волимо нашег Јурека, него домаћег бурека", или краће "Волимо Јурека, више од бурека".

Ипак, највеће звијезде сарајевске Олимпијаде су били учесници у умјетничком клизању. Најбољи дојам је оставио британски пар Јаyне Торвилл и Цхристопхер Деан који су освојили златну медаљу. На Играма је златну медаљу добила и источноњемачка клизачица Катарина Wитт коју је управо сарајевска олимпијада учинила једном од највећих спортских икона краја 20. вијека.

19. фебруара на церемонији затварања Зимских олимпијских игара тадашњи предсједник Међународног организационог комитета Јуан Антонио Самаран је рекао како је Сарајево најбољи организатор Зимских олимпијских игара до тада у њиховој историји. "Довиђења драго Сарајево", биле су ријечи Јуана Антониа Самарана.

Олимпијски дух још увијек живи у овом граду и његовим становницима, упркос генерацијским смјенама. Зимске олимпијске игре су сигурно једна од најбољих ствари које су се десиле граду Сарајеву и држави Босни и Херцеговини.

(Вијести/Н1)