Прије 36 година упаљен олимпијски пламен у Сарајеву
Прије тачно 36 година упаљен је олимпијски пламен у Сарајеву, на стадиону Кошево гдје је церемонију отварања 14. зимских олимпијских игара пратило 60.000 људи, а два милиона путем малих екрана, широм свијета.
На играма је учествовало 1. 272 спортиста из 49 земаља, а олимпијски дух постао је дио идентитета града.
Међународни олимпијски комитет 1978. године, у Атини, је одабрао Сарајево за организатора XИВ зимских олимпијских игара. У конкуренцији су били јапански Саппоро и заједничка кандидатура два шведска града Фалун и Гöтеборг.
У организацију су утрошена велика средства. Припреме које су трајале годинама, поред добро организованих игара, као резултат имају изграђене саобраћајнице, хотелске комплексе како на планинама (Бјелашница, Игман, Јахорина) тако и у граду, спортски центри Скендерија и Зетра, жичаре, ски лифтови...
Сарајево је постало центар свјетских и медијских интересовања. XИВ зимске олимпијске игре биле су одржане од 8. до 19. фебруара. У програму је било алпско скијање (Бјелашница и Јахорина), боб и санкање (Требевић), хокеј и умјетничко клизање (Зетра и Скендерија), биатлон, нордијско скијање и скокови (Игман). На овим играма пријавило се 49 националних олимпијских комитета. У Сарајево је стигао рекордан број учесника (преко 2500). Сарајево је отворило врата и пожелило добродошлицу свима.
Отварање XИВ зимских олимпијских игара пратило је око 60.000 Сарајлија, на стадиону Кошево, и око двије милијарде људи преко ТВ-а. Олимпијски пламен је упалила клизачица Санда Дубравчић.
Игре су међу учесницима, а и међу гледаоцима остале у врло добром сјећању. Домаћинима је посебно било драго што је словенски алпски скијаш Јуре Франко освојио сребрну медаљу у велеслалому - прву медаљу коју ће Југославија добити на зимским олимпијадама. Франка су Сарајлије на скијалишту бодриле с транспарентима на којима је писало "Више волимо нашег Јурека, него домаћег бурека", или краће "Волимо Јурека, више од бурека".
Ипак, највеће звијезде сарајевске Олимпијаде су били учесници у умјетничком клизању. Најбољи дојам је оставио британски пар Јаyне Торвилл и Цхристопхер Деан који су освојили златну медаљу. На Играма је златну медаљу добила и источноњемачка клизачица Катарина Wитт коју је управо сарајевска олимпијада учинила једном од највећих спортских икона краја 20. вијека.
19. фебруара на церемонији затварања Зимских олимпијских игара тадашњи предсједник Међународног организационог комитета Јуан Антонио Самаран је рекао како је Сарајево најбољи организатор Зимских олимпијских игара до тада у њиховој историји. "Довиђења драго Сарајево", биле су ријечи Јуана Антониа Самарана.
Олимпијски дух још увијек живи у овом граду и његовим становницима, упркос генерацијским смјенама. Зимске олимпијске игре су сигурно једна од најбољих ствари које су се десиле граду Сарајеву и држави Босни и Херцеговини.
(Вијести/Н1)
Повезане вијести
Коментари (8)
ДАРИА
била сам уценица тада.. када је Сарајево било центар цвјета. Хоцели ли се то јос једном поновити ко зна..могуце све
РАЈНА
Тад је тај пламен са пуно жара, топлине људског достојансва, породичне среће, економске сигурности и добрих међуљудских односа гријао ове просторе наśу СРБИХ, то тад је био живот за већину грађана , томе треба тежити.Пламен се угасио сам јер је схватио да нема виśе оних грађана које је гријао, èееее, сад би било паметно да га грађани ове БИХ поново упале и да осјете само мало оног задовољства од некад, поздрав свим онима који тај пламен јоś увијек у срцу носе,
Мерц
БИО САМ УЦЕСНИК ОТВАРАЊА...НИЈЕ ТАЦНО ДА ЈЕ БИЛА ЈЕДНА ДРЗАВА БИХ. БИЛА ЈЕ СФРЈ....СРБиХ...САРАЈЕВО... ЈАКА ЈУГА..ЈАКЕ ФИРМЕ..ЈАК НАРОД...АЛИ УВИЈЕК СМО БИЛИ ПОДИЈЕЉЕНИ САМО СЕ О ТОМЕ ЈАВНО НИЈЕ ПРИЦАЛО...ИПАК СЕ ЗИВИЛО...
Xx
Сад добра била дрзава адеведесете ајмо у рат оцјепљење тако нам и треба
Неспоразум
'Зимске олимпијске игре су сигурно једна од најбољих ствари које су се десиле граду Сарајеву и држави Босни и Херцеговини.' - Ако се пише о том историјском периоду, онда је тада то ипак била само република БиХ као саставни дио државе Југославије. Уосталом, ко се рецимо тада и раније родио, рођен је или је била рођена у Југославији а сада може бити да је држављанин дакле данашње државе Босне и Херцеговине. Једноставно речено и уз све уважавање, с чим би се сигурно и Емерик Блум сложио: да није било те тадашње Југославије, не би било ни тих игара. Могуће је да ће бити оних који се не слажу са овим тумачењем, али ако је држава БиХ сада у могућности, онда нека покуша опет одржати те игре, на што сигурно има формално право, као и друге државе које су биле и јесу у тој (бусинесс)ситуацији.
тито
у титовини се ве градило, а ови ем су разградили, ем ништа не граде, осим помало да оперу кредите.
да
било некад у оној "тамници народа"...ове прчваре од држава данас не могу организоват ни турнир у шаху на нивоу мјесних заједница...туга...али није овај народ боље ни заслузио...
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.