Шта грађани могу добити увођењем двије стопе ПДВ-а?

Ово су, између осталог, задаци радних група које ће ускоро бити формиране у БиХ, а по приједлогу предсједавајућег Савјета министара БиХ Зорана Тегелтије. У радним групама ће, поред чланова Савјета министара, бити послодавци и привредници из цијеле Босне и Херцеговине.

Прво и најважније питање, нагласио је Тегелтија, је заштита домаће привреде, затим ПДВ, треће Закон о јавним набавкама за које послодавци тврде да им отежава пословање, слиједи сет питања у вези саобраћаја, те посљедња радна група која ће се бавити растерећењем рада, односно смањење стопе пореза и доприноса, те да се то “прелије на плате запослених”.

– Радићемо заједно и мислим да код свих питања можемо постићи ако не апсолутну, онда велику сагласност и одатле ћемо ићи ка законским рјешењима – рекао је Тегелтија.

Тегелтија је већ најавио да ће ове године бити усвојен нови закон о ПДВ који ће, како тврди, највише помоћи привреди.

Он наглашава да управо привредници имају највећи број примједби на законско рјешење, те да ће о томе колика ће бити стопа ПДВ-а бити одлучено у заједничким разговорима са кључним актерима.

– Ништа није тешко нити неизводиво. Кључна ријеч на којој ћу инсистирати јесте да постигнемо консензус око свих питања. Оно што је мени изненађујуће јесте да постоји мали степен сагласности и спремности на дијалог око диференциране стопе и повећања ПДВ-а – рекао је Тегелтија.

По његовим ријечима, ако се само изговори једна реченица у правцу повећања стопе ПДВ, “разноразни еконономски аналитичари и медији реагују потпуно субјективно по том питању, не желећи да чују другу страну”.

Телегелтија каже да је једна од могућности увођење диференциране стопе ПДВ, те да се држава одрекне дијела прихода за најважније производе попут основних животних намирница, дјечје хране и беби опреме.

– Али, морамо да знамо како ћемо да надомјестимо губитак дијела прихода. О томе ћемо са пословном заједницом да разговарамо – наводи Тегелтија.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик такође заступа идеју диференциране стопе с којом би се смањило оптерећење на основне животне намирнице.

– Идеја диференциране стопе је да се смањи опорезивање основних животних намирница, дјечје хране и одеће, уџбеника и да то иде на нижу стопу од осам одсто, а да се за неку другу робу повећа стопа ПДВ-а на 21 одсто, како би се надомјестио губитак – објаснио је Додик.

Ипак, он каже да увођење диференциране стопе ПДВ не мора да буде по сваку цијену.

Економисти сматрају да се око овога мора направити квалитетна, свеобухватна анализа.

– Главно питање треба да буде шта ће диференцирана стопа ПДВ да донесе грађанима. Да ли ће трговци појефтинити производе на које би се увела нижа стопа ПДВ ако имамо у виду да је форимирање цијена слободно? Колико производа ће имати нижу, а колико вишу стопу ПДВ и како ће се то одразити на укупну потрошачку корпу. Све су то питања на која се морају дати одговори прије коначног приједлога рјешења – поручују економисти.

Начелник Управе за индиректно опорезивање за комуникације и међународну сарадњу Ратко Ковачевић каже да УИО може без икаквих проблема технички да подржи све оно што ново ново законско рјешење буде тражило.

– У случају да то буду двије стопе и то ће технички УИО моћи подржати. Сигурно је само да ће требати оставити довољно вријеме да се УИО, али и сви порески обвезници спреме за то. Прије свега, мислим да измјену софтверских рјешења која прате рад УИО, али и пореских обвезника. Ипак, нисмо у потпуности сигурни да ли је то правац у којем БиХ треба ићи – наводи Ковачевић.

Све међународне финансијске институције, како каже, предлажу модел ПДВ-а који ће бити најједноставнији, а то значи да се једном јединственом, али не превиском стопом, опрезује промет што ширег спектра добара и услуга, са постојањем што мање изузетака.

– Рекао бих да је управо то систем који БИХ већ успјешно има пуних 14 година. Међутим, УИО је институција која је искључиво надлежна за провођење прописа из области индиректних пореза и ми ћемо на крају само проводити онај закон о ПДВ-у који буде коначно усвојен у парламенту БиХ – поручује Ковачевић.

За предсједника УО Удружења послодаваца РС Аднана Смаилбеговића има смисла увођење бар двије стопе ПДВ.

– Убјеђен сам да би производи са нижом стопом ПДВ појефитинили јер би постојао и притисак јавности – каже Смаилбеговић и додаје да ће то све бити ствар договора.

Његов колега из Републике Српске Саша Тривић сматра да у БиХ треба да остане јединствена стопа ПДВ.

– Ми смо као друштво склони утајама пореза и криминалу. Вјерујте, такви једва чекају да се уведе више стопа ПДВ па да муљају и варају државу – каже Тривић.

У сваком случају, послодавци из РС и ФБиХ ће, како каже, прво између себе усагласити ставове и приједлоге и онда заједнички наступати у разговорима са представницима институција.

За шта се залаже Вишковић

У БиХ је ПДВ уведен 2006. године са јединственом стопом од 17 одсто. Неколико пута је било приједлога да се уведе дифренцирана стопа, али ниједном није постигнута политичка сагласност.

Премијер РС Радован Вишковић каже да постоји радна верзија закона о ПДВ-у на који има доста приговора у вези са роковима, повратом ПДВ-а и бројним другим стварима.

Договор је да буде формирана радна група и да изучи све моделе, а да онда на њихов прједлог владе РС, ФБиХ и Савјет министара дају сагласност.

– Све су опције отворене, али ако питате мене као грађанина, а не као премијера, сматрам да БиХ треба да има диференцирану стопу ПДВ-а. То значи да за основне животне намирнице, храну, дјечју опрему, школски прибор и сличне артикле буде смањена, а да се већом стопом опорезује луксуз. То је моје мишљење, а шта ће предложити радна група, то у овом тренутку не знам – навео је Вишковић.

Приједлог усклађен са ЕУ

Приједлог Закона о ПДВ који је урадила УИО са експертима ЕУ је у потпуности усклађен са легислативом ЕУ. Управа се није упуштала у измјене стопа, промјену рокова за плаћање ПДВ-а, те друга слична питања, јер то није прописано Директивом ЕУ, а и земље чланице ЕУ по овим питањима имају различита законска рјешења.

– Дакле, одговоре на ова питања која ви постављате морају дати владајуће структуре у БиХ у моменту усвајања законског рјешења, прије свега УО УИО, Савјет министара БиХ и парламент БиХ – наводи Ковачевић.