Бањалука изгубила земљиште вриједно десетине мил. КМ

Такође, суд је оставио на снази пресуду Окружног привредног суда у Бањалуци из октобра 2017. године, а која иде у корист “Аутопревоза” према којој се тај уговор не прихвата.

Одлука је мериторна што значи да земљиште вриједно на десетине милиона марака дефинитивно припада “Аутопревозу”, те да је судски процес који је трајао 16 година коначно завршен.

Пресуда ће довести до несагледивих посљедица по град Бањалуку с обзиром да је на том земљишту годинама убирала милионе марака прихода на основу паркинга, док са друге стране “Аутопревоз” није могао да располаже са својом имовином, због чега су још неколико година раније понијели тужбу за изгубљену добит од готово 40 милиона КМ.

Апелацију Уставном суду су поднијели “Аутопревоз” и предузеће “Беwо Реал Естате” које је од “Аутопревоза” 2013. године купило дио земљишта, иако је судски спор био у току.

“Утврђује се повреда Устава Босне и Херцеговине и члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Укида се пресуда Вишег привредног суда а пресуда Окружног привредног суда остаје на снази”, наводи се у Одлуци Уставног суда БиХ.

Из ове правосудне институције подсјећају како су овај предмет још раније вратили Вишем привредном суду на поновни поступак али да је тај суд поново донио истовјетну одлуку која је заснована на “вјероватноћи” а не на чврстим доказима.

Земљиште око којег се више од 15 година воде судски спорови је 1968. године од “Жељезница Југославије” купио бањалучки “Аутопревоз”, и то за потребе изградње аутобуске станице.

На том земљишту осам деценија раније је Аустроугарска изградила жељезничку станицу, у којој је данас смјештен Музеј савремене умјетности.

Град Бањалука је са “Аутопревозом” 1979. године закључио споразум о замјени некретнина.

Тим споразумом град је “Аутопревозу” у насељу Лазарево дао земљиште за изградњу нове аутобуске станице а заузврат добио спорно земљиште.

Међутим, уговор између двије стране никада није заведен у у земљишно-књижну евиденцији Основног суда у Бањалуци, из архива су под неразјашњеним околностима нестали оригинали, а “Аутопревоз” је касније приватизован.

Дугогодишњи спор је отворен 2004. године када је Град захтијевао да се земљиште код старе аутобуске станице и музеја упише као његово власништво тражећи да се утврди правна ваљаност „Уговора о регулисању међусобних односа у вези са дислокацијом Старе аутобуске станице у Бањој Луци који су њихови правни претходници закључили још 16. октобра 1979. године“.

<стронг>Аутопревоз нуди компромис 

Сладомир Ђурић, сувласник “Аутопревоза” у изјави за ЦАПИТАЛ каже како су у овом предузећу од самог почетка били убјеђени у овакав исход.

Према његовим ријечима, он и његови партнери су предузеће купили у процесу приватизације а та имовина била је дио тог процеса.

“Пресуда је потврдила да је оспоравање града било неосновано. Цијело вријеме смо трпили штету која се односила на то да не можемо располагати имовином за коју је потврђено да је наша”, каже Ђурић.

Без обзира на све, он додаје како “Аутопревоз” град Бањалуку не доживљава као супростављену страну већ као партнера.

“Цијело вријеме кроз процесе смо слали сигнале да смо спремни на договор и компромис али није било разумијевања са друге стране. Ми остајемо при томе ставу. Нећемо да ликујемо нити ћемо ово славити као неку побједу.

Желимо да сједемо за преговарачки сто како би се пронашло компромисно рјешење које ће задовољити обје стране. То рјешење мора обухватити и надокнаду штете коју смо трпили цијело вријеме јер нисмо могли управљати нашом имовином”, закључио је Ђурић.

Мишљење смо тражили и од Игора Радојичића, првог човјека Бањалуке који нам се није јављао на телефон, а из Градске управе су рекли да је градоначелник на службеном путу у Израелу.

(Цапитал)