"Одлука Уставног суда нема упориште у Уставу БиХ"

Уставни суд је из Устав БиХ узео само онај дио одредбе који би потврдио да је БиХ титулар над пољопривредним земљиштем, занемарујући ентитете, тврди професор Уставног права Милан Благојевић.

"Уставни суд каже да је чланом 1. Устава Босне и Херцеговине прописано да Босна и Херцеговина наставља своје правно постојање по међунаордном праву као држава и ту ставља тачку. Међутим, ту нема тачке у Уставу Босне и Херцеговине него слиједи наставак реченице, гдје се каже, са унутрашњом структуром која је модификована овим уставом", објашњава Благојевић.

Он додаје да су за имовинско-правне односе искључиво надлежни ентитети.

"Институције Босне и Херцеговине, ни Парламент БиХ ни Савјет министара немају уставну надлежност да уређују имовинско-правна питања", каже Благојевић.

Бивши начелник општине Сребреница Ћамил Дураковић тврди супротно. Он сматра да је ова одлука у складу са Уставом БиХ и да се њом, како каже Дураковић, ништа не отима ентитетима.

"Републици Српској нико није оспорио да користи ту својину, али је оспорио да укњижи на себе. Дакле, разлика је у кориштењу и власништву", тврди Дураковић.

Дејтонски споразум каже другачије, тврди Благојевић и додаје  да међународно право признаје појам територије ентитета а то значи територијалног интегритета.

Закључци Народне скупштине Републике Српске о антидејтонском дјеловању Уставног суда требали би да буду обавезујући и да се спроведу, а не да остану само мртво слово на папиру, каже посланик СДС-а Зоран Видић.

Оваквих одлука, декларација, позива на референдум је свих ових година владавине СНСД-а било много, али не би на крају ништа. С обзиром на то да је изборна година, можда се и иза ових нових закључака крију неке друге намјере, тврди Видић.

Ако су Влада континуитета, био би ред да објасне шта је чињено са тим пољопривредним земљиштем и шта се покушало прикрити овим законом, казе Видић.

БН ТВ