Легендарни "Калашњиков" и на филмском платну

Филм је сниман по истинитим догађајима, а сценариста Сергеј Бодров се трудио да прикупи и позитивне и негативне коментаре о свом хероју како би приказао реалну слику Калашњикова. Главна улога је припала 27-годишњем Јурију Борисову. Радња прати само један ток Калашњиковљеве судбине — његово пушкарско умеће и начин на који је створио јуришну пушку АК-47. Све остале сцене, укључујући и љубавне, у другом су плану. 

Аутори филма и сценаристи изабрали су исти приступ као у старијим совјетским филмовима: херој пише писма кући. Али не жени, већ мајци. Режисер Константин Буслов каже да то писма нису аутентична, јер је ипак у питању играни филм. Међутим, дозволу за употребу информација из личног живота Михаила Калашњикова аутори су добили од његове ћерке Јелене Калашљикове.  

Гледаоци на почетку виде хероје усред тенковске битке, а сам Калашњиков командује. Међутим, сви његови подређени умиру, а тешко повређени Михаил доспева у болницу и остаје у позадини фронта. Пре доласка кући, Калашњиков излази из воза на станици „Матај“ у Казахстану, где је пре рата радио у депоу за возове. Овде конструктор са тимом ентузијаста почиње да развија прототип познате пушке. 

Филм приказује све фазе Калашњиковљевог проналазачког пута: његове покушаје да убеди друге у потребу за његовим радом и озбиљност његових намера, самостални рад и помоћ тима, сарадњу са истомишљеницима. 

Основа за сценарио филма је састављена уз помоћ мемоара Михаила Калашњикова, а ауторима пројекта помагала је и његова ћерка Јелена. Поред тога, аутори су путовали на Шчуровски полигон, где су се догађаји из филма заиста и одигравали.  

Главни глумац је истакао да се спремао за филм читајући аутобиографију Калашњикова. Међутим, он се сретао са људима који су познавали конструктора и говорили му и негативне карактеристике овог јунака. Глумац је сматрао да је то веома битно јер је главни циљ био представити јунака који је човек од крви и меса, са свим својим врлинама и манама. 

Стога ће се на екрану видети и журба у просуђивању и младалачки максимализам. Тако након неуспеха на такмичењу за стварање оружја, херој не види други избор осим да се врати на фронт. Победом у Другом светском рату он готово да губи циљ у животу, страхујући да ће његов изум бити непотребан.

У филму су многи људи из Калашњиковљеог окружења: познати конструктори Дегтјаров и Судајев, војни инжињер Љути. Ту је и Калашњиковљева жена, Јекатерина Мојисеева. Филм показује развој њиховог односа, почевши од упознавања. Глумица је признала да је приликом стварања филма била инспирисана совјетским филмовима. 

Аутори су нагласили да је главни циљ да ликови буду веродостојни и реални. Зато је ово филм о стварним људима и догађајима. 

(Спутник)