Иванић: Додик и Ђукановић ће ријешити ове размирице, они су доказани пријатељи

Још увијек нема званичне потврде хоће ли Мило Ђукановић, предсједник Црне Горе доћи у посјету Босни и Херцеговини.

У кабинету предсједника Црне Горе за Радио Слободна Европа (РСЕ) нису могли потврдити нити демантовати да ли је Ђукановић одустао од посјете Босни и Херцеговини, јер се налази на службеном путу у Женеви.

Против његове посјете је члан Предсједништва БиХ из Републике Српске (РС) Милорад Додик, иако је управо он још у фебруару 2019. године бившем амбасадору Црне Горе у Босни и Херцеговини Милану Лакићу уручио званичан позив за Ђукановића да дође у посјету Босни и Херцеговини, што се требало догодити 2. и 3. марта ове године.

Међутим, док су на сједници Предсједништва БиХ 19.фебруара, друга двојица чланова Жељко Комшић и Шефик Џаферовић усвојили закључак којим се 2. и 3. март 2020. године утврђују као термин званичне посјете предсједника Црне Горе Мила Ђукановића,

Искористивши уставом предвиђено право, закључак остале двојице прогласио је деструктивном по витални ентитетски интерес (Републике Српске) и затражио да се Ђукановићев долазак одгоди, имајући у виду, како је казао, "проблеме и позицију Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори, а самим тим и српског народа, који је у БиХ конститутиван".

Након тога, Додик је од предсједника Скупштине Републике Српске 20. фебруара затражио сазивање сједнице на којој би се расправљало о Ђукановићевој посјети. Ако Скупштина Републике Српске у року од десет дана потврди његов став, одлука Предсједништва БиХ неће ступити на снагу.

Ово је други пут да се Предсједништво БиХ изјашњава о доласку Ђукановића, а Додик је оба пута био против, док су друга два члана Предсједништва Босне и Херцеговине, Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, била за долазак црногорског предсједника.

РСЕ није могао доћи до информације у кабинету члана Предсједништва Републике Српске Милорада Додика о томе шта је штетно по виталне интересе Републике Српске у доласку Мила Ђукановића, јер је Драгољуб Рељић, Додиков савјетник за уставно-правна питања, на путу, а нико други изјаве о томе не може дати.

Ни од чланова Предсједништва Савеза независних социјалдемократа (СНСД) странке на чијем је Милорад Додик челу, такође није било могуће добити став.

Додикови могући разлози

"Није добро било ком представнику, предсједнику друге државе забрањивати улазак или забрањивати посјету. То се ради готово пред ратне околности, а за то нити има потребе нити неког посебног разлога", каже за РСЕ бивши члан Предсједништва Босне и Херцеговине Младен Иванић, коментаришући покретање виталног националног интереса у вези са званичном посјетом предсједника Црне Горе Мила Ђукановића Босни и Херцеговини.

Иванић каже да Додик нема изговора да злоупотребљава државне инструменте, попут покретања заштите виталног националног питања на стварима попут ове.

"За мене је то показатељ немоћи господина Додика, а ја сам увјерен да је ово контрапродуктивно, јер ако се ово буде злоупотребљавало, а могло би изгледа, онда би могло да обесмисли један од најважнијих механизама заштите Републике Српске, а то је управо ентитетски интерес, и сматрам да се с овим не треба поигравати", каже Иванић.

Он сматра да ће Додик и Ђукановић ријешити ове размирице, јер су доказани пријатељи и подсјећа да је Додик својевремено био велики заговарач независности Црне Горе.

Народна Скупштина Републике Српске (НСРС) није усвојила Декларацију о положају српског народа у Црној Гори, на сједници 20. фебруара, коју је предложио посланик у Клубу Српске демократске странке (СДС) Небојша Вукановић. Повод за подношење ове декларације је било усвајање Закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори који Српска православна црква (СПЦ) осуђује и означава као акт донесен са циљем одузимања имовине, што власт одбацује.

Одбили су је и посланици владајућег СНСД-а, заједно с партијама с којима судјелују у власти с образложењем да "по питању дешавања у Црној Гори прате шта ради Србија, која још увијек није донијела никакву декларацију", те да Народна скупштина Републике Српске нема надлежност да доноси декларацију о положају Срба у другим државама, преноси РСЕ.

(БН)